Isozakijeve Vratnice pakla

Za Vitorija Zgarbija, umetničkog kritičara opakog jezika i bivšeg italijankog doministra kulture, radi se o ogromnom ramu za krevet koji će plašiti poštovaoce umetnosti koji izlaze po gledanju neprocenjivog blaga firentinske galerije Ufići. Filmski reditelj Franko Zefireli koji se u avgustu o tome oglasio na stranici milanskih novina Corriere della Sera, definiše Isozakijevu ideju kao "uvredu za civilizovan svet." Medjutim za Arata Isozakija, cenjenog japanskog arhitektu koji je osmislio novi izlaz za ovaj medju najboljim svetskim muzejima, radi se o laganom uvodjenju prozračne dnevne svetlosti neba koja bi bila u harmoniji s dimenzijama renesansnog grada. Kakav god bio krajnji sud, izgleda da trenutno predstoji dugo tavorenje za Isozakijevo rešenje visokog baldahina koje je 1998, pobedilo na prestižnom medjunarodnom konkursu "Srca i duše".

U meksičkom stilu

Od drevnih nalaza kamenih glava civilizacije Maja do novih video instalacija

Kultura Meksika otpočinje važne izložbe u Americi. Tokom sledeće dve godine a po svoj prilici i duže, značajne meksička predstavljanja su u stalnim programima američkih muzeja.
"To nije slučajnost" izjavio je Ignacio Durán, ministar za kulturu meksičke amasade u Vašingtonu. "Izlagački planovi bili su dugo pripremani i bližimo se kulminaciji obilja predstavljanja i meksičkog nasledja i nove umetnosti." Ovakav talas značajnog raspona podržava politiku meksičkog predsednika Vicente Foxa, koji naginje tešnjim vezama izmedju SAD i Meksika.

Razrešenje za umetnike

http://www.artistcall.com/

"Artist Call" ili "poziv umetnicima", privlačni website mogućnosti za likovne umetnike koji u svojoj najavi uključuje nagrade, donacije, obaveštenja o takmičenjima, zaposlenju i potražnjama u svetu, izgleda da je domašio stvarno stanje i realnu potražnju neveselog, ili za neke, zabavnog ishoda. Website je kao domen zaustavljen i licenca imena "poziv umetnicima" je na prodaju, što se može videti u neupadljivom kutku stranice koju šaroliko i agresivno zauzimaju kockarske mašine i igre na sreću, unosni deo prave umetnosti Internet biznisa.

Numankadić u Galeriji Kulturnog centra

Poslednja izlozba poznatog sarajevskog slikara i uglednog intelektualca Edina Numankadica odrzana je u Beogradu, u Salonu MSU, januara 1992. godine, samo nekoliko meseci pre pocetka rata u Sarajevu. Nakon pauze od deset godina, izlozba u Likovnoj galeriji Kulturnog centra Beograda predstavlja povratak ovog autora na beogradsku likovnu scenu.

Izlozbu cini stotinak slika iz ciklusa Zapisi, radjenih tehnikom akrilika i pastela na tvrdom papiru. To je samo mali izbor iz veoma obimnog ciklusa, od nekoliko stotina radova, iz perioda umetnikovog posleratnog slikarskog opusa, koji je zapocet posle potpisivanja Dejtonskog sporazuma 1995. i jos uvek je aktuelan. Rec je o apstraktnom ekspresionistickom slikarstvu u kome se umetnik bavi problemom slike kroz analizu plastickih nanosa boje, bojenog gesta i grafizma licnog rukopisa perforiranog na bojenu podlogu. Slikarstvo iz ciklusa Zapisi logicki se nastavlja na autorov slikarski opus iz perioda od sredine 70-ih do pocetka 90-ih, a hronoloski sledi posle autorovog kratkog bavljenja medijima instalacije i asamblaza, tokom ratnih godina u Sarajevu.

"Slike Djubrišta Leonida Šejke" - film

Dokumentarni film Jute Heršer i Petera Urbana

Dokumentarni film Jute Heršer i Petera Urbana u nemačkoj produkciji KernTV i WDR/3sat sniman je tokom jeseni 2001. Ostvarenje pokazuje beogradskog umetnika Leonida Šejku (1932 - 1970) kao jednog od najoriginalnijih slikara bivše Jugoslavije koji je u kratkom stvaralačkom veku težio stvaranju nove predmetnosti, ni modernoj, niti postmodernističkoj koncepciji predstavljući svet raznolikih predmeta magičnog prostora obuhvaćenog simboličkim kategorijama: Grad, Djubrište i Zamak. Šejka je stvarao svoje slike i crteže kao stanice na putanji iz gradskog nereda kroz simboliku djubrišta prema idealizovanom zamku, ujedno središtu za sintezu raslojenog univerzuma modernizma. Dokumentarni film pokazuje njegov razvoj kroz arhivske materijale, razgovore s prijateljima i poznavaocima dela nudeći detaljno putovanje kamere kroz pojedinosti njegove umetnosti od preko 400 slika, crteža i objekata, u vlasništvu Muzeja u Beogradu i Zagrebu, ali pre svega mnogih dela iz privatnog vlasništva, pokazujući u intimnosti okruženja jedinstven pogled na slikarev intelektualni krug. Sagledavaju se iskustva društvenih tenzija i represije 60-ih, kao i intuitivne snage opiranja zapadnom modernizmu.
Prva javna projekcija je 29. Avgusta 2002. u Metrolis Kino u Hamburgu, a svoje beogradske premijere dokumenatrni film će imati 13. septembra u Goethe Institutu u Knez Mihajlovoj u 18 h i 14. septembra 2002. u 19 h u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Birčaninovoj, posle čega sledi i razgovor s autorima i krugom Šejkinih prijatelja i učesnika u filmu.

UMETNOST U UNAKRSNOJ VATRI RATA U ČEČENIJI

U Moskvi u Tretjakovskoj galeriji je do kraja Avgusta održana izložba naslovljena "Beše jednom muzej u gradu Grozni". Predstavljena su dela iz muzeja čečenskog glavnog grada koja su pretrpela bombardovanje i velika oštećenja od strane ruskih snaga 1995, i pustošenje čečenskih pobunjenika.
Radi se o restauratorskom radu od 40 slika od kojih su pojedina praktično nemoguća za restauraciju, izvučena iz ruševina muzeja.

Muzej u Groznom posle Ruskih napada. (Foto:Juri Kozirev)

Kustos Tretjakovske galerije i izložbe Vitold Petjušenko se nada da će izložba privući donacije za podizanje muzeja i dečjeg centra za umetnost, a tada će se i dela vratiti u Grozni. Najveći deo zbirke čine dela ruskih umetnika 19. veka uz nekoliko zapadno evropskih autora. Jedan je i asketski autoportret Pjotra Zakarova prvog Čečena koji je studirao na akademiji u Petrogradu, dok veliki broj dela koja je muzej imao, su pokloni ruskih muzeja i autora koji su predstavljali kavkaske teme, kao i ratove. Sudbina obnavljanja muzeja treba da otpočne. "Koga kriviti kad postavi mitraljesko gnezdo na prozor sobe u kojoj vise dragocena dela i otpočne tenkovska pucnjava? Tako je bilo i u Libanu i na Kosovu."

"Intimnost" u Pančevu

Koncepcija izložbe Gordana Dobrić
Galerija savemene umetnosti - Pančevo, avgust 2002
Autorke uvrštene na tematsku izložbu: Gordana Kaljalović - Odanović, Nevenka Stojisavljević, Marija Dragojlović, Slobodanka Stupar, Jelena Miladinović i Goranka Matić svojim delima u disciplinama slikarstva, skulpture, grafike, multimedije, stvaraju izložbeni svet prepušten ideji diskretne i skrivene predmetnosti. Budući da su, po priredjivaču i kustosu Gordani Dobrić, radovi umetnica formiranih poetičkih ciklusa i koncepcijske istrajnosti pokušaj uravnoteženja socijalnih , psiholoških i raznolikih značenjskih odlika, otvara se tema privatnih pribežišta. U izabranim radovima, stvaranje vidljivog sveta duševnih inventara, osobenih znakova i predmetnih otisaka, kao i doslovnih prefiguracija "osećajne materijalizacije" cilja na odnos otpornosti stvaralačkih svetova, upravo u datom i regionalnom istorijskom vremenu. Sasvim sigurno, karakter pribežišta svakog zastupljenog rada, mogao bi da bude prilog intimnog univerzuma koji se upravo u okolnostima okolne tranzicije i informatičkih obilja nudi i senzibilitetu i odredjivanjima posmatrača.

In Memoriam

Eduardo Čilida

Baskijski vajar Čilida (1924-2002) koji je preminuo 19. avgusta već duže bolujući od Alchajmerove bolesti, ne samo da je dao jedan od najvećih doprinosa iz španske pokrajine tokovima svetske skulpture, već je ostvario središnju reputaciju izmiritelja odnosa bestežinskog osećaja s fizičkom težinom i materijalnošću svojih radova. Pored dela u gvoždju koji su ga proslavila (romboidne čvrste gvozdene forme i lukovima povezane mase koje duguju njegovim studijama arhitekture), Čilidini crteži i grafike, kao i kasniji radovi u drvetu, betonu i kamenu dokazivali su da osvajanje prostora kreativne teritorije nema granica. Čilida je predstavljao Španiju na Bijenalu u Veneciji 1958, kada je dobio prvu nagradu, a od tada je usledio kurs priznatih i zapaženih izložbi kao i izvedenih javnih skulptura, i titansko mesto medju vajarskim opusima 20. veka. Od javnih skulptura izdvajaju se, kako noviji spomenik Gernici, trg u San Sebastijanu i dela ispred UNESCO zgrade u Parizu, u dvorištu zgrade Svetske banke u Vašingtonu, kao i Tisenovo zdanje u Diseldorfu. Mnogi izvedeni projekti predstavljaju trijumf u zbijenim strukturama, zakrivljenjima kao i spomeničkim simbolizacijama posredno proisteklim iz baskijske narodne umetnosti i poetičnih lineranih sastojaka kakvo je i vrlo poetično i elegantno trodelna skulptura "Češalj vetra" javno postavljena u zalivu San Sebastijanu. Tokom 90-ih, na staroj baskijskoj farmi osnovao je Fondaciju koja pokazuje njegova dela.Ukoliko Čilidine skulpture poseduju spiritualnu dimenziju, ona proističe iz svojstava čvrstine, izdržljivosti i vezanosti za njegovu zemlju.

OKTOBARSKI SALON 2002

Bez obzira na molbe i obećanja, i u fizičkom kontaktu i putem telefonske komunikacije, i naša čekanja za najosnovniju informaciju, podstaknutu bezveznim uverenjem u višegodišnja poznanstva i druženja u umetničkom krugu Beograda, redakcija Web časopisa ULUS-a nije uspela da dobije ni najosnovnije podatke oko karaktera Oktobarskog salona. Po svoj prilici, volja priredjivača Lidije Merenik je u potpunosti poštovana, sve do konferencija za štampu kada će sve što Oktobarski Salon 2002 jeste i po principu i više od toga biti izručeno javnosti, kroz izazovnu izložbenu ponudu.

MILIJARDE EURA ŠTETE OD POPLAVA

Istorijska jezgra Praga i Drezdena zahvaćena razornim poplavama Vltave, odnosno Elbe po svim uvidima pretrpela su oštećenja za koje će sanacije iznositi više milijardi Eura.
U Drezdenu, gde je nivo Elbe dosegao više od 10 metara arhitektonska remek dela zdanja Cvinger i zgrada opere pretrpeli su znatnu štetu. Cvinger je od podizanja u 18. veku sedište vrsne zbirke starog evropskog slikarstva, oružja i porcelana. Voda je zahvatila podzemna skladišta kao i odeljenja za konzervaciju u prizemlju, dok su sliek i zbrike s drugih spratovba morali da budu evakuisa ni. Neprocenjibava dinastička kolekcija Majsen porcelana koja je pripremana za javnost od oktobra u svojoj blistavosti u novim galerijama, odložena je za budućnost. Sličan efekat je i u Albertinium muzeju skulpture, gde su eksponati morali da budu premeštani. Najveće oštećenje zadesilo je opersku dvranu Semper gde je vrsna nova tehnika koja je postavljena 1994. i vredna nekih 7,5 miliona eura potpuno potopljena. U Pragu su nasipi i obalne prepreke probijeni masama vode iz Vltave koji su dosegli gotovo 8 metara. Oštećenja male strane sa jezgrom srednjevekovnog grada, Narodno pozorište i Rudolfinium su samo delovi od preko stotinu starih zgrada: stanje Sinagoge iz 13. veka u jevrejskoj četvrti Jozefov procenjuje se na 4 miliona dolara štete, a ukupnom materijalnom gubitku pridružuju se, što se tiče kulturnih znamenitosti, i gubici izostanka turističkih prihoda u sezoni.