< prethodna strana

DOKUMENTA 11

Globalizam kao velika tema izložbene manifestacije Documenta 11 u Kaselu uputio je na mnogoznačne pojedinosti onoga šta ternin danas predstavlja. Globalizam je tako primenljiv i na ekonomske multinacionalizme i različite reakcionarne geopolotičke pozicije, samim tim i u dejstvu s umetničkim reakcijama, tvrdi u opisu Documenata 11 Brajan Volis u Art Forumu. Šta bi taj termin značio i umetničkom direktoru manifestacije Okwui Enwezoru, oi šta je on učunio u okviru ovakvohg eurocentrične umetničke manifestacije. Dok su prethodna Dokumenta činilo oko 90 procenata umetnika iz NATO zemalja, ovog puta direktor poreklom iz Nigerije smanjio je to na polovinu.
Enwezor tvrdi da su Dokumenta, "metodološki najveća avantura jedne velike izložbe savermene umetnosti." Struktura platforme opravdava tu tvrdnju u timu kustosa koji su kreirali objašnjenja na način symposiuma kao mesta za raspravljanja tematskih celina. Angažovana su uvažena imena intelektualnih promišljanja i angažmana, uglavnom iz domena kulturoloških studija (Homi Bhabha, Ernesto Laclau, Wole Soyinka, Nawal al-Saadawi, Slavoj Žižek, Chantal Mouffe, Immanuel Wallerstein, Stuart Hall i ostali. Cilj je ponovno definisanje i tumačenja mesta onoga što podrazumevamo pod kulturom unutar globalnog društva. Svaki simpozijum kao mala konferencija posvećen je globalnoj temi: urbanim pravilima u Africi, budućnosti demokratije unutar takvih postaparthejd stanja. Prva od platformi "neostvarena demokratija" upitno je postavljena na temu da li demokratija kao fundamentalno zapadni koncept može da posluži kao valjan standard za formiranje civilnog društva medju narodima koji su prošli kroz razdoblje hladnog rata.

Mnogi odabrani umetnici nisu u središtu uobičajene evro-američke galerijske pažnje. Komesar tvrdi da kustosi pokušavaju da prate medjunardnu umetničku scenu u onome pto naziva " suludom vezom izmedju umetničkih prioducenta i spekulativne logike Vol Strita." Pored mnogih tako nepoznatih imena, posetioci se suočavaju i s veteranima i velikanima kao što su Lujza Buržua i Vilijem Eglston, pa su i manje izložbe naslovljene po vlastitim projektima kakva je serija Alana Sekule '"Fish Story" 1990-95, ili retrospektiva Ditera Rota ili radovi Tomasa Hiršhorna.
Enzewor je izabrao i umetnike iz grupe ili kolektiva, kakvi su Igloolik Isuma Productions, Atlas Group, izmišljena fondacija koja sakuplja dokumente o istorji Libana; Park Fiction, kolektiv sastavljen od stanara, arhitekata i istraživača društva koji pokazuju javnu upotrebu nemačke luke i grada Hamburga.Naglašeno je prisustvo dokumentarnog filma kao do ovog puta nikad azastupljenopg u takvoj količini na kaselskim Dokumentima. Filmovi Trinh T. Minh-ha, Johan van der Kojkena i Ulrike Otinger predstavljaju se kao i posebno naručeni rad Western Deep, Stiva MekKvina koji prati "pakleno putovanje" u južnoafrički rudnik zlata. Ovakvi projekti i filmovi saopštavaju višeglasje kulturnih različitosti, ne ostavljajući sumnju da su Dokumenta sada manje angažovana kontemplacijom lepote, već pre politikom ideja.

sledeća strana >