http://www.geopoetika.com
Sa sajta jedne od najuglednijih i najpriznatijih izdavačkih kuća -
Geopoetike (osnovane u Beogradu krajem 1993.) ukazuje se i razjašnjenje
samog naslova:
Tvorac samog pojma “geopoetika” je Kenet Vajt (Kenth White) profesor
na pariskoj Sorboni, pesnik, esejista, putopisac, filozof, dobitnik
najvećih francuskih nagrada. Kruna i prirodni zbir Vajtovog celokupnog
dela materijalizovan je 1989. godine osnivanjem Međunarodnog instituta
za geopoetiku u Trebordenu, Francuska. Ovo duhovno udruženje okuplja
poznate svetske autore iz raznorodnih disciplina: publiciste, geografe,
arheologe, pisce, sociologe, slikare, biologe i filozofe koji svoje
radove na temu geopoetike objavljuju u godišnjaku “Sveske geopoetike”.
Uz to se organizuju seminari, kolokvijumi i izložbe. Geopoetika nije
škola ni pesnički manifest, već novo kulturno polje, novi vid doživljavanja
sveta, čoveka i umetničkog stvaranja.
I otud se u nagrađivaniim edicajama izdvajaju za 2003. godinu tri
naslova koja, svaki za sebe na kapitalan način, otvaraju osetljivost
i stepene razumevanja i u odnosu na toliko dragoceno preispitivanje
prošlosti, i na pretpostavke našeg razumevanja u već odmičućim iskustvima
epohe 21. veka. Njihova nezaobilazna svojstva dragocen su doprinos
i za likovne stvaralačke svetove, nudeći i sijaset saznanja i podsećanja.
U tom smislu prenosimo objašnjenja o ovim naslovima iz online kataloga
Geopoetike koju uspešno uređuje pisac Vladislav Bajac. Tome su pridodati
i komentari.
Dokumenti za razumevanje ruske avangarde,
priredio S. Mijušković, 2003.
Ova knjiga sadrži izvorne tekstove umetnika ruske avangarde, nastale
u periodu izmedu 1910. i 1930. godine. Izbor je napravljen prema kriterijumu
njihove važnosti za razumevanje kako individualnih plastičkih jezika
i poetika, tako i grupnih/kolektivnih stilskih, idejnih i programskih
formacija avangarde. Tekstovi su svrstani u poglavlja koja čine tematske
i problemske celine, postavljene pretežno prema hronologiji evolutivnih
procesa u okviru avangardnog pokreta. Naravno, hronološke odrednice
uvek su do izvesnog stepena relativne i uslovljene jer se život umetnosti
ne odvija pravolinijski, a umetničke pojave ne smenjuju jedna drugu
u sukcesiji jednosmernog, besprovatnog kretanja u vremenu. Eliminacije
koje svaki izbor podrazumeva ovde su bile određene i ograničenim obimom
knjige. Zbog svoje dužine pojedini tekstovi nisu mogli biti uključeni,
dok su neki preneseni u pažljivo odabranim odlomcima.
Ruska umetnička avangarda, kao jedan od najutemeljenijih društvenih
pokreta u modernizmu uključivala je za noviju isrtoriju kulture i
umetničkih primera najfrekventniji redosled smena, proglasa i manifesta.
Imajući dalekosežan uvid kao stručnjak za rusku likovnu avangardu
, i na osnovu svojih ranijih knjiga, priređivač je s osetljivim zamahom
i preglednom postavkom omogućio suočenje s najrazličitijim saznajanim
i optičkim koncepcijama protagonsita sovjetske avangarde. Ne samo
poznate odlučne i spekulativne koncepcije bespredmetnosti Maljeviča
ili konstruktivna fantazija Vladimira Tatljina, već i deklaracije
i programski tekstualni proglasi u kojima se društvena ubeđenja, individualna
intuicija i imaginacija susreću ili udvajaju u najnevereovatnije pojedinosti.
Sastavljena iz velikog broja, po prvi put na srpskom jeziku dostupnih,
izvornih umetničkih tekstova od kojih poneki ne skrivakju soju duhovitost,
ova knjiga - zbornik osigurava u svojim najčešće konciznim odlomcima
uzbuđenja u kojima se svetovi umetnosti i pretpostavke života, kao
što je poznato iz krajnjih rezultata i onoga što je ideološki usledilo,
odaju u svojevrsnoj dramatičnoj crti.Od uvoda i konteksta simbolizma
gde se oličuju različite milenarističke biologističke postavke s kraja
XIX veka, preko lučizma ili shvatanja proizvodne umetnosti najznačajnijih
inovatora tog veremna, stiže se do završnice postavangardne umetnosti
i obzirima prema svim naučnim i tehnološkim rezultatima.
Džejms Džojs: Uliks, prev. Z. Paunović,
2003.
Pisan u Cirihu, Trstu i Parizu u periodu od 1914. do 1921. godine,
roman Uliks postao je ne samo kruna Džojsove asketski dosledne umetničke
misije, već i jedan od najznačajnijih romana u istoriji pisane reči.
Krajnje svedena i jednostavna fabula ovog dela obuhvata život tri
glavna lika u toku jednog jedinog dana, 16. juna 1904. godine, u Dablinu.
No ispod površinskog sloja radnje - satkanog mahom od trivijalnih
sitnica koje prelomljene kroz svest junaka dobijaju neslućeno veliki
znacaj - krije se nesagledivo obilje nivoa kazivanja i značenja. Najznačajniji
i najraskošniji među tim nivoima verovatno je onaj koji je sagrađen
kroz preplitanje, paralelizme i kontraste sa Homerovom Odisejom. Džojsov
Odisej, Leopold Blum, daleko je od Homerovog junaka isto onoliko koliko
su dablinske zagušljive krčme i javne kuće daleko od uzvišenog helenskog
sveta. Džojsova dekonstrukcija mita odvija se na beskompromisan i
umetnički plodan način: svaka od Blumovih mahom banalnih dogodovština
ima svoj pandan u nekoj od veličanstvenih Odisejevih avantura, i time
Džojs ubedljivo pokazuje u šta je mit pretvoren u savremenom svetu.
Taj famozni dablinski dan toka zapažanja i uspomena, dat za Geopoetiku
u novom i prvom prevodu na srpski, utisnut je ne samo u nadrealističkom
pisanju i imaginaciji ili romanu toka svesti, već se pokazao i kao
svojevrsna fabrika esejističkih i dramskih rešenja. Budući da je revolucionarnost
Džojsa ravna prevratnom muzičkom pismu Stravinskog ili likovnom jeziku
Pikasa, ova knjiga - toliko dugo, sem starog hrvatskog prevoda, odsutna
i nedostupna u ovoj kulturi, otvara i za savremenog likovnog umetnika
teren novih preispitivanja. Ma koliko je referentno polje ovog romana
sada izvor studijama, debatama, zasnovanim katedrama, njegova prožimajuća
snaga i razigranost svakako da imaju upečatljiv efekat u posredujućem
uticaju i na stvaranje pojedinih vizuelnih predstava. Iscrpnost, arhivski
potencijal i jedna statistička zamka pred čitaocima otkrivaju plodan
ulazak u dve približene i stopljene sfere življenja i umetnosti, transpozicija
Džojsovog umeća koja i u prevodu moćnih tekstualnih deonica zadržala
svoju svežinu razigranosti, rezignacije, erotičnosti i virtuelnog
istraživanja života.
Teodor Zedlin: Intimna istorija
čovečanstva, prev. R. Rakocevic i O. Sabo, 2003.
Zašto smo više napredovali u kuvanju
nego u seksu? Kako su neki ljudi postali imuni na usamljenost? Zašto
je radoznalost ključ slobode? Otkud nam ideja gostoprimstva? Zašto
su prijateljstva izmedu muškaraca i žena tako krhka? Kako su ljudi
nekad, a kako danas, naučili da pronalaze izlaz iz usamljenosti, straha
i besciljnosti? Autor koristi svoju neobičnu erudiciju u istraživanju
istorije ljudskog iskustva i pokazuje kako smo došli do današnjih
oblika osećanja i mišljenja. Teodor Zeldin predaje istoriju na Oksfordskom
univerzitetu. Magazine Litteraire uvrstio ga je među sto najznačajnijih
živih mislilaca. Dobitnik je nagrade Wolfson za istoriju. Izabran
je za člana Evropske akademije i autor je knjiga: A History of French
Passions, The French, Happiness.
S posebnim obzirom prema novim teorijama čitanja istorijske građe,
Zeldin ostvaruje svojevrsnu pikarsku studiju po fenomenima savremenog
shvatanja prisnosti. Svako od dinamičnih poglavlja kretanja po fenomenima
ima za uvod jednu od živih soba i početak ostvarivanja komunikacije
koja se odvija postajući kulturološka avantura . Na kraju svakog od
poglavlja ove obimne, 543 stranice dugačke knjige, nalazi se i ključ
korišćene i referentne literature. Lako i dostupno čitanje iskustava
i poredbenih primera time prerasta i u enciklopedijsku istoriju ljudske
volje, podele po rodu i svim zapletima koji geopetičku avanturu s
najrazličitijih meridijana otvara iz najsvežijih rezultata i perspektiva
društvene istorije i kulture komunikacije.
| Verlag
der Buchhandlung Walter Koenig, Koeln |
Izdavač iz Kelna specijalizovan za izložbene
kataloge i studijske primere najnovije umetničke prakse.
http://www.buchhandlung-walther-koenig.de
Dva naslova pobuđuju posebnu pažnju
budući da i medijski proističu iz opusa dva dosledna stvaraoca koji
su u disciplinama fotografije (Jeff Wall), odnosno video snimka vlastitih
performansa (Paul McCarthy) upisani kao prevratni fenomeni tokova
današnje umetnosti, a ujedno i galerijskih potražnji na Zapadu.
JEFF WALL: Fotografije
English edition. Cologne/Vienna
2003. Softcover, 240 x 165 mm, 192 starnice, 32 kolor priloga
Eseje potpisuju: Peter Bürger, Homay King, Kaja Silverman, Gregor
Stemmrich, Tom Holert, Fred Orton, Friedrich Tietjen, Achim Hochdörfer
Unevši svojevrsnu revoluciju svojim ikonografski bogatim fotografskim
predstavama,zapravo slajdovima velikog formata postavljenim na osvetljeno
staklo, Jeff Wall koji deluje još iz sedamsedeitih godina zauzima
već debatno polje. Svojstva njegovog stvaralaštva pobuđuju najrazličitija
razmišljanja o fotografiji i predstavi vidljivog društvenog i javnog
dogadaja. Vankuverski umetnik je ponudio delo koje je delimično u
ovom zborniku postavljeno kao nadrastanje kanadske konceptualne scene
i kao što svaki autentičan umetnički izražajni svet pokazuje, otvarajući
se ka mnogim poredbenim i utemeljenim razlozima. Studija Petera Burgera
zato je okrenuta odnosu s filmskim teorijama i pitanjima pokretljivosti
slike unutar zaustavljenih foto situacija određene društvene dinamičnosti
koju Wallovi radovi sadrže. Interesovanja za temeljno pitanje individualnosti
i prihvatanja društvene sredine, kao i aktuelizovanje pejzaža. Fotografske
kompozicije širokougaonih objektiva s krajnje izoštrenim objektivom
svih planova nalikuju, što je za mnoge tumače privlačno, na svojevrsne
"tableaux vivante", oživljene slike iz stare evropske iluzionističke
tradicije. Dodatnu zanimljivost čini i nivelacija značenja koja se
proteže od egzaltacije i refleksivnog okretanja fotografiji koja je
preuzele davnašnje modernističko iskustvo "slikanja modernog
života", ako se prizove delo pionira društvenih predstava u slikarstvu
kakvo je dao Eduoard Manet.
Knjiga - zbornik pratila je izložbu Jeffa Walla u Beču: Museum Moderner
Kunst, Stiftung Ludwig Wien 2002.
PAUL McCarthy: Video snimci 1970-1997
Paul Mc Carthy: Video. Werkverzeichnis.
Nemačko i Englesko izdanje
Köln 2003. 96 stranica i 192 kolor
ilustracije
Tekstovi /eseji: Yilmaz Dziewior, Ulrike Groos, Johann Lothar Schröder
Možda najbolji pregled ili dokumentacija
video radova- performansa od nekih 70 snimaka i izložbe koja je u
vremenskom toku zauzimala više od 300 sati. Američki umetnik psihopatskih
i horror rezultata, najpoznatiji po bizarnim gran ginjolskim lutkarskim
i maskiranim rešenjima, kao za sebe, tako i za protagnoiste i predmetne
situacije. McCarthy je svoje početke imao još krajem 60-ih godina
kada je teme i radnje unošenja hrane, premazivanja, tuširanja, organskih
sastojaka nanesenih po vlatitom telu, maski i preoblačenja, mazanje
ekskremenata i svojevrsna poniranja i sablažnjive postupke ponudio
kao izvod iz stanja svesti koji su potrošačka civilizacija, ali i
usvojeni običaji otvorili prema psihički napetoj kreaciji. Razgradnja
mitova od divljeg zapada, preko Pinokija do skaradnih korišćenja tečne
čokolade deluju kao akumulacija raznih protokola u svima usvojenim
radnjama kao što su kuvanje i serviranje, omiljeni McCarthyjevi postupci
u perfomansima od početka 90-ih.
Izložba video radova različitih dužina, kvalteta snimka i trajanja
koju je ova knjiga pratila, bila je postavljena u Kunstverein u Hamburgu
s kraja 2001, i početkom 2002. godine.
