Nastavljajući uspešan uređivački i dizajn
izgled svojih izdanja, Taschen iz Kelna kao jedan od najuočljivijih
izdavača u primerima iz likovne i primenjene umetnosti i arhitekture,
baveći se svim vizuelnim senzacijama današnje kulture i nasleđa pokrenuo
je i filmsku ediciju.
Prvo kolo pokrenuto je ujesen 2003. godine i okrenuto dovršenom stvaralaštvu
najznačajnijih autorskih reditelja. Slično primerima likovne umetnosti,
opusi najznačajnijih autora, pored knjige o Hičkoku, usmereni su na
dovršeno stvaralaštvo dva izrazito likovna filmska sveta: Federika
Felinija i Stenlija Kubrika.
FEDERICO FELLINI:
majstor snova
Mada izdavačeva odrednica
da je Federico Fellini (1920-1993) oduvek bio majstor ceremonija iz
cirkusa, njegov filmski i likovni univerzum uključio je neverovatan
autorski raspon gorkohumornih pripovesti i srceparateljskih priča
na izdisaju neorealizma ( "Ulica"; "Kabirijine noći")
, dok se poluautobiografski filmski eseji o prirodi filmske predastave
i iluzijama odvijali paralalo kroz čitav opus ("La Dolce Vita"
i "8 1/2"; "Intervju"). Malo je ko i u italijanskoj
i evropskoj kinematografiji izneo katalog fiksacija i atmosfera kao
lajtmotive vizuelnih postupaka uspevši da ih na toliko upečatljiv
način ponudi unutar svakog od svojih filmskih poduhvata. Bilo da se
radilo o rekonstrukcijama prošlosti na način dokumentarizma ("Klovnovi";
"Rim") ili u primerima nalik na Living teatar o starom rimskom
carstvu kroz Petronijev tekst ("Satirikon") ili pak melanhoični
barokni svet u nestajanju po memoarima Kazanove ("Kazanova Federika
Felinija"). Uloge koje je u ranim filmovima podario svojoj ženi
Đulijeti Masini, kao i odlomci u snimcima s mnogih snimanja, zakulisnih
trenutaka čine ovu knjigu sabranih Felinijevih filmova svojevrsnim
dokumentom o osobenom likovno strojenom svetu imaginacije i motiva
koji su se nezaobilazno utisnuli u prirodu stvaralaštva u pokretnim
slikama. Kroz portret varoške provincije u "Amarkordu" ili
uopšte satirično iznesena razmišljanja o svim aspektima civilizacije
nasleđa, kontrole ("Proba orkestra") pokazuje se uskovitlani
i osetljivi kreativni ritual koji je u svojoj zavodljivost, samopozivanjima
i raskoši sastojaka postao neizostavni pravac vizuelnosti savremene
kulture.
STANLEY KUBRICK: vizuelni pesnik
"Ne mislim da pisci, slikari ili filmski autori rade jer imaju
nešto posebno da kažu. Oni ispoljavaju ono što na različite načine
osećaju." Stanley Kubrick
Napomena da je jedan od najcenjenijih inovatora
kinematografije Stanley Kubrick (1928-1999) bio i najzagonetniji,
u potpunosti se pokazuje knjigom koja na način slikovnice i dokumentarističkog
centra osvetljava izbirljivost, metoda i duh istraživanja. Vizuelna
usredsređenost na kompozicioni plan, kadar i prikazani redosled po
pričama koje je radio postala je legendarna. Budući da je od mladosti
u New Yorku i fotografskog reporterskog posla uspeo da pruži razmišljanje
o stranputicama postojanja i sistemima van kontrole u svim svojim
ostvaranjima ("The Killing", "Staze slave") kao
i adaptacijama Nabokova "Lolita" , crnoj komediji "Dr
Strangelove", Kubrick je, mada najpoznatiji po filmu "2001:
Odiseja u svemiru" uneo kreativnu autonomiju kao retko koji američki
reditelj dugometražnih filmova. Više od 35 godina nastanjen u Britaniji,
svakim dugo pripremanim
filmom približavao je tehnološki i saznajni pomak do shvatanja i očekivanja
filmskog
ritma.
Zadržavajući neke od omiljenih recepata kao
što su dugački farovi kamere, prvo na šinama a potom na stabilizacionom
uređaju kamere - stedikamu, pružio je jedinstvenu putanju o različitostima
ljudskih udesa . Ponekad na ironisjki i humoriustički način, ("Paklena
pomorandža") ili unutar likovnih predložaka starih predstava
u slkarstvu 18. veka ("Barry Lyndon"), njegova ostvarenja
su strategije poniranja u teme i njihovu slikovitost, kao i pokušaj
da se svakom različito intoniranom pripovednom predlošku podari izazovna
i do čistunstva izvedena vizija pokretnih slika. To je posebno naglašeno
i u poslednjem iznijansiranom i ironijski raskošnom filmu "Širom
zatvorenih očiju" koji je kao svojevrstan pozni rad, po kritičaru
Michelu Cimentu, nalik na dela poznog Rembrandta. Povučen iz javnosti
i u odlučnoj odbrani vlastite slobode, Kubrick je ostavio korpus nevelikog
broja filmova, ali koji svaki za sebe po novom gledanju otvara značenja
i mogućnosti. Knjiga je zbog svedenog obima stranica , u izvesnoj
disproporciji materijala: za novije filmove našao se manji broj vizuelnog
materijala nego za same početke.
