Boris
Fere, direktor Instituta za istraživanje savesti u kulturi iz Sen
Šalea, Kanton Iler Bri, Švajcarska
Pre
sedam godina u Švajcarskoj je osnovan Institut za istraživanje savesti,
koji je tek pretprošle zime otpočeo svoju delatnost. Mada se zgrada
Instituta nalazi kraj ženevskog jezera na drugom kraju zemlje, susret
s direktorom g. Borisom Fereom zbio se jedne sveže julske večeri u
Bazelu. Antropolog i istoričar umetnosti, g. Fere je s neskrivenim
zadovoljstvom prihvatio da se kraći razgovor s njim pojavi u izdanju
web časopisa ULUS-a.
Pitanje:
Šta su osnovne odlike i koja je svrha ovakvog Instituta?
B.F.:
Mada je Institut u prostorima stare dvospratnice i ima četvoro stalno
zaposlenih vrlo posvećenih stručnjaka, iza njega su vrlo moćne tehničke
pogodnosti i dugoročna finansijska potpora. Izvesno je da se banka
podataka koju prikupljamo i naše delovanje oslanja na psihološka,
zatim svakako pravna i time pre svega etička zapažanja. Verujem da
ćete se složiti da se vekovna delatnost u kulturi našla u zasićenosti
gomile informacija. Međutim, čini mi se, a to je podstakao savet nekoliko
finansijera koji žive u Francuskoj, Britaniji i Americi, da se uprkos
fascinantnim pomacima ovog perioda tranzicije, mnogih oslobađanja
i proklamovanih emancipacija, a to je kod vas toliko aktuelizovano,
zbivaju za umetničke krugove zaista tragična i žalosna iscrpljivanja
i patnje. Kulturu, pa samim tim i kreativne potencijale umetnosti,
znači umetnosti kao vrhunske delatnosti, sustigli su različiti, ponegde
neizdrživi pritisci i smetnje. Oni su, ubeđeni smo, unutar zamorenih
sredina gde se mimikrija upravljača i beda najviše očituju - ipak
otklonjivi. Kako? Putem probranih postupaka za šta su sređivanje pojedinosti
izveštaja tek početak, jer Institut otpočinje otpor. To nije posao
od nekoliko sezona, budući da je epidemija znatno ozbiljnija. Užasno
je i da se proizvodi kulture u svim disciplinama umetnosti zasnivaju
na umnožavanju iscrpljujućeg efekta ravnodušnosti. Verujem da će rad
na savesti, bar u smislu koji smo otpočeli da uobličavamo biti okončan
tek u vreme naše unučadi. Na neki način, usvajajući realan pojam individualne
slobode, udaljavamo se od fluida iskvarenosti kvazi demokratija i
njihove tobožnje brige za kulturu, prošlost nasleđa kulture i buduće
vreme. Imamo pomne i potkrepljene izveštaje i analize da je tako i
u vašoj sredini. Naša strategija, ma koliko posredna, ima egzorcistički
karakter.
Pitanje:
To je zanimljivo s obzirom na stanje kulture baš u Srbiji i Beogradu,
posle smene prethodnog represivnog režima. Radi li se o pružanju otpora
ideologizacijama?
B.F.:
Pre svega je reč o otrovnim strujanjima koja su kroz nekvalitetnu
unutarnju ljudsku supstancu izazvala neumoljive lomove u svojim sredinama,
bilo institucionalizovanim, pa i tobožnjim, alternativnim vidovima
lažnog staranja o individualnostima. Mnogi su zaključivši da se Orvelova
"1984" nije realizovala kalendarski, mogli posle jedne decenije
da osete njenu perfidnost, negde očigledno, a u mnogim primerima i
u svirepom poništavanju drugih. Slamanja i pustošenja se zbivaju i
na zapadu, ali svoju spekulacijsku ekstazu imaju u podjarmljivanju
u svim sredinama bivšeg istočnog bloka - učvrstile su se i neznatno
menjale institucionalne, a zavladale su i korporacijske neo-fašističke
i gramzive skupine osoba. Interesantno je da su baš oni i najproklamovaniji
protivnici stvarnih neonacističkih pokreta. Umetnost i kultura, a
to zaboravljaju mnogi koji se njome na razne načine bave, nije stvar
za koju je nekolicina dobila tapiju. Samozadovoljavajuće grupe i novi
komesarijati emocionalnih ništarija i intelektualne pritvornosti uporno
iskorišćavaju, potiru i tlače ono najdragocenije, za likovnu umetnost
isto tako suptilno potisnute - doživljajne svetove stvaralaca. Ideologije
levice i desnice, su kao nikad do sada, kod vas jasno pomešane.
Sve je dodatno prožeto servisima marketinških organizacija, brendiranju
s inostranim prilivima ipak sitnog kapitala i jalovom nametanju ciljnih
grupa o strateškim pitanjima. Menadžerstvo je neophodno, ali možda
tek posle znatno dužeg perioda akumulacije i prihvatanja populacije.
Ovako postaje jasna karikatura i nastranost u sredinama koje nisu
imale postepeno razumevanje i metodično, brižljivo plasirano znanje
i isustvo razumevanja delovanja u kulturi. tj. umetnosti.
Pitanje:
Šta predstoji?
B.F.:
Cilj Instituta, pa i Saveta se stara o obnavljanju savesti u kulturi
koja je, kao blago čovečanstva i ljudske volje pretrpela i upravo
poslednjih godina, putem svojih istinskih protagonista, i živih i
odavno nestalih, trpi najviše udaraca i poništavanja. Posao u kome
smo nije čistunskog tipa, ni u kom slučaju to nije program za nekakvo
ujednačeno stvaranje. Radi se o nužnim izmenama unutar savesti za
spasavanje ogromne, negativno tretirane ljudske kreativnosti. Slušate
li u vašoj sredini samoproklamovane vapaje upravo onih smišljeno odabranih,
u suštini privilegovanih? Čini mi se da imamo religijski zadatak,
nalik na Mormone, ili na način, kada pogledam obližnju Ženevu, kalvinističke
metodičnosti, ali bez ikakvih rigidnih zahteva. Sloboda je iznad svega.
Zaključili smo da je splet državnih institucija i firmi, kao i nevladinih
preduzetničkih malih kompanija i Fondacija koje makar i marginalno
pomažu kulturu i umetnost zapravo izgovor.
Iz tog lažnog mecenatstva se kriju trgovina oružjem, narkoticima i
raznim vidovima korupcije. Citirao bih Leona Bloa koji kaže da je
"sve na ovom svetu zapravo neobjašnjivo, ako se ne uzme u obzir
učešće đavola."
Pitanje:
Kako se nadate da to sprečite?
B.F.:
Rad Instituta nije za oglašavanje u štampi, ovim razgovorom ne bih
da reklamiram niti najavljujem buduće aktivnosti, vec apelujem da
ovim objavljivanjem, na način "Post restanta", ukolimo to
žele, osobe koje se bave kulturom ili učestvuju u njoj opišu situacije
u kojima su nailazile na nesavladive prepreke i doživljavali represije.
Ohrabruje da urušavanja unutar krugova moćnika, usled zamora vlastite
pohlepe i zla već traju. Iz sredina Estonije, Litvanije, Letonije,
Bugarske,Ukrajine, Rumunije, Hrvatske, pa i iz Beograda od ranije
imamo elaborate o paklenoj prirodi gramzivog otimanja, licemernog
samozadovoljstva ličnosti koje se lažno zalažu za dobrobit. Raskrinkavanja
su svuda okolo, a preobražaj je globalni zahtev. Važno je suprotstaviti
se, ali ne kako oni mogu da očekuju.
Razgovarala:
Valerija Kitić
/Mogući
pisani odgovori i reakcije za Forum proslediće se Institutu za istraživanje
savesti u kulturi/
