| GOJA -
Gledajte šta smo uradili ! |
Jadni Goja. Za
života su ga snalazili i gluvoća, španska inkvizicija kao i Vojvoda
od Velingtona. Sada su ga sustigli Džejk i Dajnos Čepmen. Braća su
već u svom ranijem radu iskazala uvažavanje velikog španskog slikara,
majstora grafike i vizionara i delom 'Velika zloupotreba mrtvih' citirajući
Goju preneli jedan od njegovih jezivih prizora iz dela Užasi rata
u modifikovanim manekenskim lutkama prirodne veličine. Njihov najnoviji
rad je još jedna dopuna ove teme i svojevrsno skrnavljenje u spomen
Goje.
Pre dve godine,
Čepmenovi su kupili ceo album Gojinih grafika, jednu od najcenjenijih
serija na svetu: Užase rata. Radilo se o prvorazrednoj i dobroj očuvanosti
otisaka s umetnikovih ploča. Sa stanovišta kolekcioniranja grafika,
sa stanovišta istorije umetnosti, bilo je to nesporno blago koje su
ova dvoijica totalno vandalizovali.
 |
"Par
godina su bile kod nas, i gledali smo ih i proučavali", kaže
Dajnos , sve do trenutka kada je bilo jasno šta treba da učine.
"Dobili smo poriv da ih popravimo da upotrebimo taj glagol
kojim batler nalaže Džek Nikolsonu u filmu Isijavanje ohrabrujući
ga da pobije svoju porodicu, da bi popravio situaciju", dodaje
Džejk. "Vrlo smo sistematično prošli kroz svih 80 radova
i zamenili sve glave žrtava i to klovnovskim i žonglerskim fizionomijama." |
Novo delo se zove
Uvreda do povrede, a izložba predvidjena za Muzej modrne umetnosti
u Oksfordu ima naslov "Silovanje kreativnosti."
|
Gojini
Užasi rata su pravo moderno remek delo, ostvarenje koje je njihov
tvorac kao svoje divlje zaveštanje predao 19, 20 i 21. veku -
budući da se radilo o odviše antiklerikalnom i nepatriotskom delu
da bi ga obnarodovao za života. Prva edicija odštampana je 1863,
tri i po dcenije posle Gojine smrti 1828. Od samog početka svog
javnog postojanja, kompozicije su prihvatane manje kao istorijsko,
a više kao savremeno delo, budući da su prizori po svojoj |
aktuelnosti i
istinitosti funkcionisali kao nova umetnost. I
upravo su ovo kolosalno delo braća Čepmen rešila da obrade.
 |
"On
je umetnik koji predstavlja taj vid ekspresivne borbe prosvetiteljstva
sa starim režimom." kaže Džejk dodajući, "i zato je
toliko važno da ga prodrmamo ispod stomaka. Budući da poseduje
naklonost prema nasilju ispod svog moralističkog okvira. Ima toliko
mnogo uživanja u njegovom radu. Da bi se stvorio zakon, neko mora
i da ga prekrši. |
Da ne budemo previše
u trenutnim situacijama, ali ima nečeg vrlo zanimljivog kada je trajao
rat u Španiji i kad su Napoleonove trupe unele i racionalnost i prosvetiteljstvo
oblastima koje su smatrane katoličkim, a nosile su svoja praznoverja
i iracionalnosti. I tada stiže Goja koji je vrlo odvojen od crkve
koji otelotvoruje ovo nezavisno prosvetiteljsko biće, ispoljeno u
mekanoj mrtvoj masi bez želje za oslobodjenjem - i tada čujete Džordža
Buša i Tonija Blera koji govore o demokratiji kao da ona ima neku
vezu s tokovima u prirodi, kao da se ne radi o ideologiji."
KRAJ
XX VEKA
Prethodnu 49. izložbu vizuelne uemtnosti Bijenale u Veneciji, komesar
Harald Zeman je predstavio oko simbola izložbe, remek dela "Kraj
XX veka" nemačakog umetnika Jozefa Bojsa. Delo je trebalo da
označi završnicu ciklusa velikih tematskih izložbi je su počele još
od kraja 60-ih. Kao rezultat bila je to sveprisutna figura kustosa
koji je transformisao i radio u širokom i fragmentiranom polju savremene
umetnosti. Postalo je jasno da se pojam 'globalno'( bilo u formalnom
ili diskurzivnom smislu) a koji je opstojao u skoro tri decenije kustoske
prakse više ne može uokviriti jednim vidjenjem kustosa kao autora.
Aktuelna 50-ta Izložba Bijenala u Veneciji usvaja taj fenomen kao
polazište promišljanja same ideje velike medjunarodne izložbe propitijući
vrednost ove forme kao obeležja trenutnog statusa savremene umetnosti,
mnogostrukosti njenih jezika i neizbežne autonomnosti novih geografskih,
političkih i kulturnih konteksta.
Zato se i pitanje
održivosti mogućnosti jednog kustosa i njegovog vidjenja da održi
preko 200 umetnika i ujedno prevede njihova dela u obuhvato iskustvo
motiviše strukturu 'Snova i konflikta: diktature posmatrača'. Vizuelne
umetnosti Bijenala se preobražavaju u telo koje će sadržati raznolike
duševnosti savremen eumetnosti. kao daodatak dvema izložbama u Paviljonu
Italija (Odlaganja i revolucije) i u Muzeju Korer Slikarstvo: Od Raušenberga
do Murakamija , 1964-2003), Djardini i Arsenali će ponuditi osam različitih
perspektivana svet savremene umetnosti. Izložbe se zovu:'Tajnovitost',
'Individualni sistemi', 'Pogrešne linije','Strukture preživljavanja'.
'Savemene arapske predstave', 'Svakidašnjica pomerena', Stanica utopia'
i 'Zona hitnog'. Ovih osam staza će omogućiti posmatraču da se usredsredi
na vlastita iskustva odredjena pojedinim sekcijama Bijanala. Cilj
je da posmatrač ne bude više predan džinovskim spektakl izložbama,
već da se suoči s iskustvom u ljudskim merama. Ovakav Bijenale biće
uobličen kao polifona izložba gde će grupe glasova i razmišljanja
govoriti unutar istog konteksta kroz sopstvene identitete.
Snovi i konflikti
Ukoliko nam današnjica ne dozvoljava da razmišljamo o izložbama velikih
razmera kao pukim estetskim iskustvom ili snom proisteklim iz stanja
sveta i društva, u isto vreme, ona je neuhvatljiva da razmišlja o
izložbi kao pukoj dokumentaciji sveta i njihovih konflikta.Danas je
svaki veliki savremeni umetniučki dogadjaj rezultat sudara izmedju
estetskog sna i dokumantovanja konflikta. Ovaj sudar zasniva i 50-ti
Bijenale u Veneciji gde je neophodni prag izmedju umetnosti i sveta
premošćen samim posmatračem u vidu iskušeja sveta realnosti izmenjenog
umetničkom vizijom.
Ova izložba nije pokušaj da se sveta kao takav zaboravi. naprotiv,
ona je zamišljena u nastojanju da se on razume kroz specifičnost gde
su vizuelne umetnosti konstantno oslabljene strahom od izolovanja
id društva i dodira s ljudima. 'Snovi i konflikti' se zasnivaju na
umetničim delima koja nisu samo metaforična i sadže poruke iz sveta
kao takvog i o tom našem svetu. Tim primerom izlaganja postaju aktivan
pogled na spoljni svet, umesto pasivnog odraza na indeks slika proisteklih
iz sveta.
Dikatura posmatrača
U poslednje dve decenije, koncepcija izložbe kao velikog i skupog
spektakla podredila je individualno iskustvo zasebnog umetničkog rada.
Direktan odnos izmedju posmatrača i umetničkog dela zamenjen je tematskim
osećajem same velike izložbene predstave koja je prekrila kreativnu
tenziju izmedju subjekta - umetnika i i posmatrača - predmeta. Pedeseti
Bijenale u Veneciji naginje vraćanju tog pogleda i imaginacije posmatraču.
Gledalac postaje neko ko diktira kroz sopstveno iskustvo i ključeve
tumačenja umetničkih dela da bi se ona otrgla iz bezoblične ideje
publike i javnosti.
Direktor: Frančesko Bonami
Venecija, Djardini - Arsenali - Muzej Korer - Stanica Santa Lučia
Vernisaž: 13 -14. Jun 2003.
Zvanično otvaranje: 14. Jun 2003.
Vreme održavanja 15. Jun - 2. Novembar 2003.
