U ovoj rubrici, nastojaće se na predstavljanju različitih autorskih zamisli i fenomena realizovanih i javno pokazanih, kao i onih pripremanih za budućnost. Izmedju ostalog, Zamisli ciljaju i na dragoceni odnos likovne - vizuelne umetnosti i drugih disciplina. U tom smislu muzika njujorškog kompozitira Filipa Glasa pripada neizbežnim odlikama savremene kulture. Njegov najnoviji rad, pogotovo s likovnim umetnicima i filmskim rediteljima samo je deo već decenijama duge Glasove tradicije minimalističke muzike koju on kreira u različitim povodima, a po pravilu podstaknut snagom vizuelnog dejstva. S druge strane, fenomen nadjenog dokumentarnog snimka iz rata poprima neverovatne dimenzije odnosa prema realnosti i postupka umetničkog naglašavanja.

PULSIRAJUĆI TOKOVI

Za Filipa Glasa komponovati za film nije neobično. Šta se dešava kada on sam potraži slike za svoju muziku?

Po Filipu Glasu, minimalizam je rodjen kada je počeo da piše partiture koje su pratile tekstove Semjuela Beketa u Parizu ranih šezdesetih. Bilo je to i vreme radjanja njegove karijere kao pisca muzike za scenu i veliki ekran što je docnije uključlo njegovu proslavljenu operu "Ajnštajn na plaži" nastalu 1975, u saradnji s rediteljem i likovnim umetnikom Robertom Vilsonom. Kombinacija njegovog sazvučja Glasovog ansambla i pokretnih slika nastavila se probranim muzičkim kompozicijama za filmove kakav je i "Kundun" Martina Skorcezea, muzički skor nominovan za Oskara ili za najnovije radove, "Časove" film Stivena Daldrija s Nikol Kidmen o Virdžiniji Vulf koji počinje da se prikazuje proleća 2003.

Jezik muzike kojim sam počeo pišući za Beketa nije bio podesan, takjo da sam ogoljenjem strulkture., minimalističkim komadima kako ih ljudi danas zovu, počeo d apišem za njegove komade. Uradio sam to za deset komada "Kraj partije", "Društvo", "Izgubljeni", adaptacije kratkih pripovetli a sve za pozorišnu trupu u Parizu. Bili smo prijatelji s njim i on je dao dozvolu mad anije voleo muziku za svoje komade, u mom slučaju je to dozvolio.Razvio sam vrlo pristan svedeni jezik koji je divno priapo toku njegovikh komada, a bio je i to jezik koji sma počeo da koristim za moj ansambl kasnije. Kad je Beket umro, njegovi zastupnici oduzeli su pravo da tu muziku više izvodim."
Glas i dalje piše za pozornice, ali poslednjih godina godina preokupacija velikim ekranom je prevagla. I u tome s enalazi njegova pariska veza, jer se odnosi na njegove mladalačke dane šprovedene u kinoeteci Anrija Langloa i drugim bioskopskim dvoranam na levoj obali Sene kad aje bio svedok ekspoanzikji Novog talasa danas klasičnih dela Godara, Trifoa i njihovih kolega. Nešto od tadašnje avanture se uvidja i u najnovijem izboru naslovljenom "Kratki", zapravo programu od četiri filma koja je upravo Glas naručio za svoj ansambl kao obeležavanje četvrt veka njegovog pisanja muzike za pokretne slike.
Četiri reditelja dospevaju jednako iz filma i primera savremene vizuelne umetnosti: Piter Grinavej, Atom Egojan, Širin Neshat i izraelska video umetnica iz Njujorka Mihala Rovner gde su svakoi od njih doneli raznolik slikovni tok. U Grinavejevom radu sjaja i velike vlažnosti "Čovek u kupatilu"površina ekrana je u stalnim podelama i mešanjima kao špil karti. Delo "Dijaspora" Atoma Egojana donosi pronadjene snimke koje je za njegovu zemlju porekla Jermeniju snimio reditelj Elija Kazan kasnih dvadesetih gde s jermenskom crkvom u plamenu, montoiranu sa snimcima ljudi u zbegu i stadima ovaca; Iranska umetnica Neshat koristi snimke pustinje za rituale muškog i ženskog ponašanja, dok Mihala Rovner stvara nešto nalik na promičuće snežne pahulje od snimaka ljudskih figura koje se rastvaraju i različito grupišu.
Reagujući na poziv da naruči vizuelne primere, Glas je proveo prošlu zimu po bioskopima. "Priznajem da nisma veliki poklonik bioskopa, ali imao sam listu od oko 10 ljudi a upravo je ovo četvoro bilo na njihvom vrhu. Oni su nosili likovne ideje i svaka je bila različita.
Piter Grinavej je imao film koji nije završio. Širin Neshat tek samu priču u slikama, dok je me je Mihala Rovner pozvala u atelje, rekavši da treba da vidim slike kojekoristi i da odaberem one od kojih ćeona načiniti video film. Atom je hteo da se reši starog filma o crkvi u plamenu koji je Elia Kazan snimio , a bio je to i jedan od najapstraktnijih filmova s velikom snagom."
Glas je bio obuzet koliko su filmovi koje je dobio bili značajni posle dogadjaja od 11 septembra 2001. U navedenim kratkim filmovima teme su haos i nasilje svakodnevice i oni su pravi odraz sveta u kome smo. Ne radi s eo izmaštanim stvarima, jer kad pogleadnmo atomov film i dogdajje na Baliju ili agresiju u moskovskom pozorištu... ove stvari same iskrsavaju budući d aradim sa savremenim umetnicima koji uključuju slike koje su deo njihovih života i stavova."
Program "Kratki" isto tako uključuje dve sardnje ds rediteljem Godfrijem di Redjiom s kojim je Glas počeo saradnju pisanja muzike za filmove pre 20 godina. Navršilo se upravo toliko od kada su završili famozni film "Kojaniskaci", poetski dokumentarac koji je upozoravao na zastranjenje u čovekovom odnosu prema vlastitom okruženju prirode.
Radovima se pridodaju i dva klasična filma za koja je Glas doprineo svojom muzikom: Tod Braunngov Drakula (1931) i Žan Koktoov Lepotica i zver (1945) ilustruju dva moguća načina rada van uobičajenog. S filmom "Lepotica i zver", pratio sam scenario i podesio vreme za dijaloge načinivši jednu vrstu mape tokom trajanja filma. Tada sam napisao muziku i reči se pojavljuju tačno kada i na tonskoj traci filma.
Razlika je da sam pisao melodiju koja spaja te reči. tada sam uključio ansambl s četiri pevača pred platnom i isključio muziku, izvodeći je kao operu. Potrebno je nekoliko sekundi da publka uoči da je lićnost koja peva i ona ista ličnost na platnu. Isto tako vredno je i ljudsko iskustvo u sardnji s libretistima i filmskim rediteljima. "To me izvodi iz kruga muzike , sveta dirigeata, izvodjača, agenata i kritičara. Volim da susrećem umetnike i pisce i plesače. Ovi odnosi prerastaju u prijsetljstva koja traju godinama."

SUROVI FILM ILI UMETNOST KAO NOVINSKI IZVEŠTAJ ?

Instalacija ruskog umetnika Sergea Bugaeva sadrži video snimke brutalnih ubistava u Čečeniji

Galerija I 20 u Sohou u New Yorku pokazuje umetnički rad koji se sastoji od dugog dokumentarnog video snimka stradanja konvoja ruskih vojnika od strane Al- Kaide u Čečeniji. Video rad je poslat umetniku Sergeju Bugaevu od strane prijatelja iz ruskih specijalnih vojnih jedinica. Radi se o delu zamišljene instalacije kao meditaciji o "petrolejskom nasilju"i nosi naziv "Stalker 3" kao posveta istoimenom filmu Andreja Tarkovskog iz 1979.
"Ovo nije jedinstven materijal. Moguće je da ga CNN poseduje ili Ruska televizija, ali oni ne bi utrošili jedan sat trajanja da bi ga pokazali u celosti", izjavio je Bugaev. Zapravo, najveći broj televizijskih stanica, kao i BBC ima tabu prema predstavljanjima trenutka smrti. Do sada, video je privukao pažnju više zbog svojih formalnih sastojaka , nego zbog užasa koji pokazuje. Posetioci mu pristupaju zbog novinastrke senzacije, svojevrsnog agit proptona i zavodljivih obrta formule iskorišćavanja. Ako ništa više, on razbudjuje sablasne Snuff filmove porno nasilja koji su završavali stvarnim ubijanjem protagonista.
Bugaev tvrdi da nema saznanja o tom žanru. Naslovio ga je "Stalker 3" i to kao "ready made", nadjeni materijal, dajući mu obeležje iz vremena grupe Dada, i odlučujući se za lični pristup dogadjaju koji je snimio Gruzijac u borbi s Al- Kaida vojnicima u Čečeniji.
"Stalker 3" pripada porastu umetničkih dela proisteklih iz novinarske prakse, ili paralelnom novinarstvu, u kome se upravo prizori koji nisu javno pokazani zbog svojih dramatičnih odlika ili nemontiranih verzija koje bi jedino stanice kao C-SPAN ili l -Džezira pustile u emisiju.

Fenomen isto tako odražava evoluciju pokazanih nesreća. U narastajućem broju bijenalskih umetnika kao zvezda, iznova se , gotovo svakog vikenda očekuje neka novost.
Šta bi i bilo značajnija novost i od glavnih vesti i to sa slikama nasilja ili groteskama iz realnosti podvedenih pod umetnikov potpis i naziv? Kao što je Warhol shvatao , slike iz vestr su tek još jedna vrsta omota konzerve za supu.
U ovom slučaju, dodaje se i činjenica oskudice medjunarodnih vesti na američkim televizijama, moguće je da bi galerijska instalcija bila i najveći prenos informacija o Čečeniji koji će posetioci ikada dobiti.
Rad "Stalker 3" Bugaeva ima istovremenu premijeru s rimejkom filma Tarkovskog "Solaris"s Džordžom Klunijem u američkim bioskopima. Umetnik čije prezime podseća na čečenska osećao je hladnu atmosferu u RUsiji tokom godina rata u Čečeniji. Poseduje veze koje nadmašuju umetničke krugove i jedan je u timu ruskog ministra koji se istrajno suprotstavlja tom ratu. "Ovo i nije prvi put da pokazujem nešto što ne bi trebalo da bude predstavljeno", i u želji je da naglasi da mu namera nipošto nije bila eksploatatorska, jer, da je tako, uključio bi i druge scene koje poseduje kao što je i snimak pogubljenja zarobljenih ruskih vojnika. Video je nastao jer je Al- Kaida posebno nagradjivala ubijanje vojnika ili uništenja tenkova i kamiona: "Sada je vrlo popularno da raznesete automobil bpombom, ali ukoliko to niste i snimilai video kamerom, kao da se i nije dogodilo. Video pokazuje da su se stvari zaista dogodile,zato mi dajte sada moj novac", objasnio je Bugaev. "Stalker 3" ima cenu za institucije od 100, 000 US dolara, što je jeftino za umetnički video danas.