PONOVO MUZEJ MODERNE UMETNOSTI U VENECIJI

Muzej moderne umetnosti smešten u venecijansku baroknu palatu Ka' Pezaro i zatvorenu za renoviranje od 1996, otvoren je za javnost. U stalnu zbirku ubrajaju se dela italijanskih autora, gde prednjače Morandi, De Kiriko i Kazorati, ali i radovi ostalih evropskih majstora moderne, kao što su Kandinski i Miro.

MEDJU POSLEDNJIM RENESANSNIM TERAKOTAMA

Rićiova izuzetno retka terakota brižljive izrade Madona s detetom prodata je za neverovatnih 3.306 miliona britanskih funti ($5.223 miliona) kod Sotbija 10. decembra 2002. Delo je telefonskim putem dospelo nepoznatom kupcu. Skulptura je bila jedna od poslednjih renesansnih terakota iz privatnih zbirki u kojima se nalazila još od 18. veka. Rićio je poznatiji po svojim bronzanim skulpturama i sačuvano je svega nekoliko njegovih terakota.   Rićio MADONA S DETETOM

PRONADJENO NESTALO FABERŽEOVO JAJE

Na prozorskom simsu Muzeja mineralogije u Moskvi pronadjeno je Faberžeovo jaje Sazveždja iz 1917.
Rad u osnovi tamnog plavog stakla je nezavršen i sadrži gravirane zvezde sazveždja na dan rodjenja carevića Romanova , koje povrezuje oblak zamrznutog gorskog kristala. Jaje je nezavršeno usled careve abdikacije pre Uskrsa 1917. Tatjana Muntian, kustos zbirke predmeta iz Kremlja načinila je ovo otkriće uporedjujući delove s originalnim nacrtom Karla Faberžea prvi put štampanim od strane Keneta Snoumena 1953.

PRVI MUZEJ U JAVNO- PRIVATNOM PARTNERSTVU

Torino
Italijanska vlada, pod svojim ministrom Silvijom Berluskonijem pokazuje se spremnom da privatizuje svoje državne institucije i otpočne državno vodjene poslovne projekte. Prvi predmet na redu je stvaranje državnog muzeja s novim proširenjima, i to Egipatskog muzeja u Torinu, što je objavljeno prošlog decembra. Biće to pomno praćen i prvi primer saradnje izmedju privatnog i javnog sektora u administracije italijanske državne imovine i nasledja. Pobornici ovog poteza veruju da će on voditi ka efikasnijoj administraciji i boljem korišćenju institucija kulture, dok protivnici strahuju da će prevagnuti finansijska eksploatacija svojine i da će naučne i akademske vrednosti biti žrtvovane.

MIODRAG B. PROTIĆ Retrospektiva 1945-2002, NARODNI MUZEJ BEOGRAD

Velika retrospektivna izložba u salama Narodnog muzeja pokazala je istorijsko mesto i poetički ključ kompozicionih razmišljanja i izražajni značenjski svet istrajnih preokupacija. Miodrag B. Protić je ishodištima traganja i stvaranja slikanih prostora i motivskim približavanjima svojih interesovanja ostvario jedinstven i jezgroviti pregled u domenu osećaja vremena i atmosfere svojih ranih motivskih polazišta i tema. Put od predela prema apstrakciji i geometrijskoj redukciji pokazuje se u probranoj i brižljivoj nezi ravnoteže, osetljivog kolorističkog izbora i traganja za poretkom slike kao realnosti koja vlastitim svojstvima i sistematičnošću saopštava transcendentalne dosluhe materije prirode i nagomilavanja istorijskog iskustva. Paralelno s izložbom, koja je pored stotinu ulja na platnu uključila i radove na papiru i akvarele iz svih faza, objavljena je više godina pripremana reprezentativna monografija u izdanju Clio iz Beograda i studijskim tekstom Ješe Denegrija. Knjiga je donela, uz izvrsne reprodukcije odabranih radova iz svih faza i spregu intimnosti autora i javne scene, jer Miodrag B. Protić predstavljen je kao slikar i ranije nezaobilazni kritičar, pisac studijskih tekstova , monografija i analitičkih projekata srpske umetnosti 20. veka, kao i osnivač i prvi upravnik Muzeja savremene umetnosti u Beogradu.

Beli asteroid u plavom, 1969, ulje na platnu, 196x114 cm

Za održanu retrospektivu, januara 2003, Miodrag B. Protić dobio je nagradu lista Politika 'Vladislav Ribnikar'.

NAGRADA JESENJEG SALONA

Na samom kraju 2002. godine uspešno postavljen Jesenji salon u Paviljonu Cvijeta Zuzorić u Beogradu uključio je i dela još jednog umetnika čije nagrađivanje podrazumeva i realizaciju monografije u izdanju ULUS i Karić Fondacije. Nagrada je pripala Zoranu Pavloviću s delima iz ciklusa Balkanski Ginjol i prokrustike koja je izložio i na samostalnoj, istovremeno održavanoj izložbi (do 7. januara 2003. ) u Galeriji Kulturnog centra Beograda. Reski i angažovani figurativni trag za mnoge poznavaoce Pavlovićeve poetike bili su iznenadjenje kroz izražajnu akumulaciju sastojaka slike na tragu ranije osetljivosti prema raznolikoj materiji i površini prizora. Programski osvešćena celina razgradjene slike ponudila je značajan okvir pozivanja u kojima se savremene teme globalnog i regionalnog, a pre svega balkanskog prepliću u duhovitim i istovremeno gorko humornim odlikama. Od jednog od pionira slikarstva materije - enformela - u srpskoj sredini, najnoviji radovi donose raščlanjujući odnos prema jeziku komponovanja slike, izveden iz osetljivog registrovanja manipulacijama realnosti i istorijskih pozivanja. U citatima i postavkama s teatarskom inscenacijom, ciklusi 'Balkanski Ginjol i prokrustike' Zorana Pavlovića kombinuju obnovljenu egzistencijalističku ikonografiju odnosa izmedju niskog i uzvišenog, proklamovanog i realnog, prožimajući metafore života i nestajanja kao i borbu za stvaranjem identiteta.

NAGRADA 'IVAN TABAKOVIĆ' SANU

Premda je nagrada iz Fonda 'Ivan Tabaković' Srpske akademije nauka i umetnosti posle gubitka finansijske potpore, sada odlukama u Galeriji najviše nacionalne instiucije izgubila i mogućnost realizacije izložbe u prostoru Galerije SANU u Knez Mihajlovoj ulici, i ovog puta , dve godine posle dodeljivanja nagrade Jeleni Trpković, žiri se sastao, i bez obzira na aktuelne okolnosti po nagradu, pregledao sve relevante samostalne izložbe koje su se do maja 2002, održavale u beogradskim galerijama, što je u propozicijama predvidjeno. Nagradu je, sledeći Tabakovićev duh istraživanja i rezultata u izloženim delima, ponela samostalna izložba vajara Božidara Babića održana u Galeriji ULUS 2001. godine.

BUDAPEST MUSEUM LUDWIG

PRIRODNI IZBOR - izložba L.A. Raevenovih
Bliznakinje šokantnih preispitivanja

Oktobra 2002, u Muzeju Ludwig u Budimpešti postavljen je video rad "Prirodni izbor" holandskih jednojajačnih bliznakinja L. i A. Raeven. Rodjene 1971, skandalizovale su scenu savremene umetnosti svojim ekstremnim izgledom istanjenih tela do granica raspoznatljivog skeleta, tim rezultatima anoreksije koja je ciljala na globalnu temu preispitivanja korišćenja i izgleda telesnosti u optici medija i modne industrije. Stav doveden do biološke izdržljivosti granične avanture golog opstanka dokumentovane su u mediju fotografije i videa, a nastavile su se i putem ciljanja na kritiku društvenog prihvatanja ljudske različitosti. Metodi preipsitivanja ciničnih odnosa okružujućeg sveta su bile ponudjene i njihovim novinskim oglasom traganja za "idealnom individualnošću" gde je strogi režim ljudskih navika i opisa ishrane kojima bliznakinje pribegavaju, ponudjen kao standard. Njihovo približavanje i odluka za zajednički rad nastupila je oko 1998, posle decenija odvojenog života gde je jedna bliznakinja radila je kao medicinska sestra,a druga bila saradnik u Gotjeovoj modnoj radionici. Odlučile su se na podešavanja i približavanja sve većoj fizičkoj i biološkoj sličnosti. Video rad za Budimpeštu ponudio je snimak baletskih vežbi u temi traganja za idealnim telom i savitljivošću anatomije u toj tradicionalnoj profesiji.

HIRSTOVE TAČKE U VASIONI

Galerija za nove slika Demijena Hirsta ( poznatog po zatvaranju fizičkih ostataka ajkula, krave i ovce u tankove formalina) biće nedvidljiva, a rezultat sama shema njegovog slikarskog repertoara. Najnovija ekstravagancija nalazi se na satelitu Bigl 2 , lansirnom paketu instrumenata koji je predvidjen da stigne na planetu Mars izmedju 23. i 24. decembra 2003. Sve je počelo kada je Hirsta 1999, posetio konstruktor Kolin Pilinger s modelom modula za Mars i predložio saradnju. Nastao je dizajn od bojenih tački u devet poznatih boja planete Mars. Nacrt je smanjen na 26 grama pozadina od aluminijuma i smešten je na bočnu stranu modula koji treba da se spusti na planetu, i u ključu je shema hemijskih elemenata u različitim kolorističkim krugovima koje Hirst radi već više od pola decenije. Evropski Marsexpres trebalo bi da bude lansiran da bi stigao na vreme od strane snažnog ruskog nosača u maju 2003. Hirstov nacrt biće prvi prizor koji po sletanju treba da prenese kamera, mikroskop i spektrometar koji prati mali modul pri spuštanju na površinu. Znači izložba koju ljudsko oko neće videti, a koja se po umetniku upisuje u detinju fasinaciju putovanjem kroz vasionu i onim pitanjima koja je, po njemu, još Gogen postavio u slavnom lančanom nizom : ko smo, odakle smo i gde idemo?, ali po Hirstu, sada jednako opravdano i sa umetničke i sa naučne strane.

ROZMARI TROKEL: SPLIN

"Splin" je prva velika izložba nemačke umetnice Rozmari Trokel u SAD, postavljena u
Dia centru za umetnost u New Yorku do 15.juna 2003.
Za "Splin"je središnja nova instalacija sastavljena od grupe video snimaka projektovane
na prekrivene zidove. Ovi skulptorski zidovi prekriveni pločama aluminjuma su zamišljeni da jednako zgusnu i rašire površine za gledanje u prostranoj Dia galeriji. Video radovi uključuju Manuov Splin I (2000) u kojima će korišćenje jednostavnih sniamka i realnog vremena proizvesti smirenu scenu otvorene rake, nižući slojeve pamćenja, realnosti i fantazije u kontemplaciji pitanja ljudske intimnosti; tu je i kratki video Manuov Splin III (2001)koji donosi dinamičan i nadrealni proizor grupe žena od kojih je jedna lažno trudna, u salvi smeha na nekoj zabavi, aludirajući na temu histerije. Stvarajući nepoznate likove s nesigurnim namerama, Trokelova ostvaruje zbir izazovnih emocija koje na humoristički način pokreću pitanja o identitetu. U središtu njenog rada je feminističko gledište koje se dokazalo kao jedinstveno i uzdržano, fleksibilno i zbijeno kao sredstvo za kulturološku analizu. Putem njenih crteža, skulptorskih radova izvedenih tkanjem, slika, ali i tekstila, pored značajnih domašaja u videu i instalacijama, Trokelova je istraživala društvene običaje i stereotipe kao sredstva za prikrivanje. Mnogi od njenih heklanih radova stapaju svetove politike i dekorativnog, mašinskog i ručnog rada zarad dovodjenja u pitanje konteksta i značenja predmeta koje stvara, pomerajući granice takvih kategorija. Rozmari Trokel je rodjena 1952; živi i deluje u Kelnu u Nemačkoj odakle je stvorila medjunarodnu karijeru od početka osamdesetih godina. Novije samostalne izložbe uključuju Stokholm (2001); izložbu crteža u Centre Georges Pompidou u Parisu, i The Drawing Centru u New York iste 2001; De Pont Foundation za savremenu umetnost u Tilburgu, u Holandiji (1999); Musée d'art moderne de la ville de Paris (1999); Whitechapel Art Gallery, London (1998); i Kunsthalle Hamburg, (1998). Rozmari Trokel predstavljala je Nemačku na 1999 na Bijenalu u Veneciji .

MANE ..... VELASKEZ - ŠPANSKI MANIR U 19. VEKU

Musée d'Orsay, Paris do 7.Januara 2003.
Metropolitan Museum of Art, New York, 24. Februar 24 - 8. Jun 2003.

Sredinom devetnesetog veka, Velaskez je zamenio Rafaela kao model za traganje mnogim umetnicima. Ali, on nije bio usamnljen. Pridružili su mu se, kao značajni i sve mnogobrojnii uzori Muriljo, Ribera, Zurbaran i svakako Goja koji je prvi privukao pažnju svojim gravirama koje su postale prenosilac izmedju nekadašnjeg španskog zlatnog veka slikarskih umeća i modernog pristupa slikanju koje je u 19. veku otpočinjalo. Izložba uključuje nekoliko od prestižnih remek dela španskog slikarstva, naširoko uvažavanih i od tada potisnutih. Posetioci izložbi u Orseju, i iste u Metropolitenu do juna ove godine, moći će da sagledaju koliko je španski uticaj bio privlačan, ponesen i raznolik u shvatanjima kompozicije i u rukopisu umetnika koji su obeležili francusko slikarstvo 19. veka: Delakroa, Mile, Kurbe, Dega medju ostalima i značajne "španske" serije slika koje je ostvario Eduar Mane.

Edouard Manet Lola de Valence 1862 Oil on canvas 1.23 x 0.92 m Paris, Musée d'Orsay Isaac de Camondo bequest , 1911