TOM PHILLIPS - THE POSTCARD CENTURY 1900-2000
Thames &Hudson, London 2001.

Civilizacijski ukras, efemerni oslonac ljudske pažnje i merač vremena i ukusa, poštanska razglednica je u svojoj masivnosti i praktičnoj upotrebi zahvatila najviše mogućnosti tumačenja. Londonski pop art slikar Tom Filips, član poslednjih godina i Kraljevske akademije i slikar čija su dela u zbirkama mnogih muzeja u svetu, decenijama je pasionirani sakupljač najrazličitijih razglednica, dostupnih u njegovom rodnom gradu i putem antikvarijata i obilja buvljih pijaca. Za slavnog izdavača Thames & Hudson, načinio je opsežnu mmonorafiju ili umetničku knjigu -projekat naslovljenu Vek razglednica - 2000 poštanskih karti i njihove poruke. Takav zahvat podrazumevao je pažljivu klasifikaciju i komentare, jer u monografiji je reprodukovan odabrani redosled nalaza sve do prve godine veka i milenijuma, noseći entuzijazam otkrivanja i pronicanja. Ne radi se o postupku koji je stran za Filipsa, budući da je njegova knjiga objekat The Humument ( u prevodu stopljenih reči 'Ljudski spomenik'), ta "tretirana viktorjanska novela" pokazala princip kolažnog spajanja i stvaranje jedne nove realnosti od likovnog oblikovanja svake stranice i povezivanja redova odštampanog teksta u nadjenoj kičastoj tvorevini s kraja 19. veka. Knjiga je doživela više izdanja kod istog izdavača, koji je objavio i najnoviji istrajni Filipsov opis svojevrsne istorije razglednice. Uticajni svet ovog popularnog proizvoda, koji datira iz Britanije s jeseni 1870, kada se prvi put pominje, je i najveći vizuelni inventar civilizacije koji nikada neće u potpunosti biti zaokružen. Primeri praćenja veka od godine 1900, donose pregršt pozivanja, vrsta i tema , kao i ponegde , gde je bilo moguće praćenja teksta i komentara. Filips je u duhovitim napisanim opaskama pratio sve teme koje je pronalazio i uvrstio u izbor za knjigu, pa se može pomno pratiti prisustvo tehnologije, avijacije, oslonca na stare arhitekturu i egzotiku, umerena pa sve intenzivnija uloga žene, datiranje razglednica, bojenje, umetnici koji su slikali za te svrhe i fotografi koji su ih radili, pitanje portretskih predstavljanja odredjenih ličnosti, opisi stanja i kontrasti stalne umetničke teme razlikovanja unesenog, napisanog teksta i okolnosti koje odlikuju sliku. Postoji realno izveden redosled fantastičnih nadogradnji dokumentarnih snimaka i mnogih žanrova koji su odlikovali razvijanja i javni prijem razglednice. Knjiga putem svojih reprodukovanih primera nudi obilje istorijskih dogadjaja ove tvorevine kao najizrazitijeg nosioca odraza javnog ponašanja, politike, ekonomskih pitanja, etapa u životu, fantazije u rasponu od seksualnosti do rdjavog humora. Kroz doslovno 2000 primera, postiže se , kao i uz razglednice s umetničkim delima i nasledjem, neverovatno vizuelno dejstvo i sagledava konfliktna priroda angloameričke civilizacije (budući da najveći broj primera pripada tom području) ali s nimalo odstupanja od nadjenih razglednica i komentara koji su se ticali okolnosti ličnog pisanja iz sasvim drugih krajeva sveta, gde se od Bliskog istoka, Indije ili preko najnovijih, kao što je rat u Bosni pokazuje posredna slika običaja, ponašanja i receptura za odabrane tipove izgleda pejzaža, gradova, običaja, porteta , naslikanih scena, iscrtanih karikatura....pitanja kao što su populizam, elitizam, patriotizam, ili prosta evidencija, usmeravaju se ovom džinovskom slikovnom ansamblu za koga bi i projekcija ili izložba bila dodatni opravdani razlog. Reprodukcija uz ovaj tekst pokazuje Batersi park u južnom delu grada, i jedna je od razglednica koje su Filipsa nagnale da istu lokaciju osmatra kroz više primera štampanih u različitim godinama i posluži mu za ciklus slika, a kasnije i fotografija koji se tiče izmenljivosti jednog mesta i svojevrsnog likovnog merenja prolaznosti.