Ogledalo Balkana: 'Lice - Identitet'
Izložba u Galeriji Narodnog muzeja u Kraljevu (Jesen 2002)
Razgovor s Ljubišom Simovićem, kustosom muzeja i koautorom ( s Darkom Radosavljević i Danijelom Purešević) izložbe

Razlog i kontekst izložbe pruža se prema polazištu regionalnog definisanja
balkanske kulture, i to u našem vremenu... ali, da li su i pre '91
postajala neka saznaja o balkanskim umetničkim povezivanjima?

Ogledalo Balkana je izložba Centra za vizuelnu kulturu OGLEDALO i Narodnog muzeja u Kraljevu. Ideja i priprema je počela već u novembru 2001, a konačna realizacija je ostvarena u periodu 19. septembar - 12. oktobar 2002. U samom polazištu opredelio sam se za prostor (Balkan i države nastale iz bivše Jugoslavije), medije (nove tehnologije - video, digitalne umetnosti i fotografija) i temu izložbe (Lice - identitet).
Prvo, prostor Balkana koji se ovde definiše kao prostor za sabiranje građe za izložbu, u poslednjoj deceniji veka nalazio se u uslovima političkog i vojnog često užasnog i tragičnog sukobljavanja, sistemskih burnih i ne manje bolnih prestrojavanja i tranzicije, ekonomskih kriza i "depresivnih nada" ... Zanimljivo je i to da u ovom vremenu nikako ne prestaje "velika brižnost" velikih sila za ovaj prostor, njihova potreba za pedagoškim ciničnim lekcijama iz demokratije, humanizma, ljudskih prava, tolerancije... svih onih tekovina koje su se upravo na ovim prostorima rađale i dalje u svet širile. Istovremeno, ovo je prostor sudaranja i ukrštanja starih civilizacija sa novijim kulturama i tradicijama, snažnih i autentičnih umetničkih identiteta, jednostavno rečeno prostor raskošne kulturne baštine i velike umetničke energije. To će uvek biti dovoljan razlog za pažljivije osluškivanje umetničkih tokova koji izviru iz ovakvog prostora, a za mene lično je bio razlog da pokušam da, posle duže pauze, na tragu već započetih poslova ove vrste, još jednom okupim i nadam se na duže vreme ustanovim manifestaciju gde će se ogledati umetnost novih medija, zemalja jugoistočne evropske regije.
Drugo, tema "Lice - identitet" posledica je sa jedne strane odgovora na stalnu potrebu, posebno mla|ih, umetnika da se bave problemom identiteta, dok je sa druge strane podsticaj našla u novoj knjizi Koste Bogdanovića "Lik i lice u vizuelnoj spoznaji", koja je u pripremi za štampu u izdanju "OGLEDALA".

Kolika je uslovljenost napuštanja tradicionalnih medija i kako se
tehnološki napredak u smislu korišćenja računara i kod pojedinaca odražava na
dejstvo njihovih radova? Ko su sve učesnici...

Napuštanje tradicionalnih medija nipošto ne vidim kao izneveravanje ili bilo kakvu izdaju u sistemu umetnosti. Ukoliko postoji bilo kakva uslovljenost onda je ona vezana za prirodno i primereno korišćenje novih tehnoloških mogućnosti. Ona je i posledica komunikativnosti i komunikabilnosti kao dominantnog obeležja umetnosti, kao i osetljivosti umetnika na mogućnosti proširivanja jezika i stalnog preispitivanja - sa jedne strane analitičkog odnosa prema (meta)jezičkoj strukturi, sa druge sintetičkog prema genezi umetnosti.
(Potpun pregled učesnika izložbe iz Srbije, Crne Gore, Albanije, Bugarske, Turske, Rumunije, Grčke sa podacima o radovima i zemljama iz kojih potiču, je na sajtu www.ogledalo.org.yu .)

Može li se na osnovu materijala uvrštenog za izložbu 'Lice
-identitet' govoriti o epohi trijumfa nesigurnosti i ironije, tim
značenjskim obrascima vizuelne umetnost našeg doba? Ima li tu
nastavka na postkonceptualne pristupe i teme i poimanja političke
konstrukcije regionalnih stvarnosti?

Marija Ćalić: ŠAPAT

Razlozi traganja za nekim širim regionalnim identitetom uvek su, ne samo posledica potrebe za razumevanjem tih ljudskih zajednica, već i za dokazivanjem mogućeg zajedničkog opstanka, kroz bitne veze i jedinstvene interese na nekom području. U tom okviru jasno se prepoznaje intenzivna potreba da se na upravo ovom, možda jednom od najrazuđenijih nacionalnih, verskih i političkih područja, regionu Balkana - što u tim silnim razlikama često prepoznaje razloge razdvajanja, a tek ređe mogućnosti bogatijeg zajedničkog opstajanja i postojanja - govori i razmišlja, traga i pronalazi taj regionalni identitet u svim njegovim oblicima ispoljavanja. Prostor vizuelnih umetnosti možda je jedan od najpogodnijih prostora u ovom smislu obzirom na veću razumljivost i znakovno - simboličku čitljivost vizuelnog jezika u ponekad sasvim različitim kulturnim zajednicama.
Ako je tema izložbe svoj izvor i podsticaj našla u najširem prostoru studije Koste Bogdanovića "Lik i lice u vizuelnoj spoznaji", njen tok je razumljivo tekao u konkretnom i specifičnom smeru traganja za identitetom na ovom regionalnom prostoru, na kojem je mnogo istorijske žuči, a sasvim malo onog jednostavnog i svakodnevnog razumevanja, prepoznavanja i bliskosti. Konačan ishod, vidljiv u izloženim radovima opovrgnuće one, nekom možda očekivane, bitne razlike među delima umetnika iz različitih tradicijskih, religijskih, nacionalnih i kulturnih polazišta, tako da, zanemarujući delikatne različite pozicije u jeziku, moguće je izmešati karte učesnika i prepoznati one teskobe i mučnine, na koje je umetnost posebno osetljiva, a ovaj tradicionalno neprilagodljiv balkanski mentalni sklop, zbog inertnosti osuđen.

Koliko se u smislu definisanja pojedinih slučajeva izlagača,
njihovih rezultata i tipova izraza može govoriti o istraživanju novog
egzistencijalizma i da li rezultati izložbe pripadaju matici globalnih
pitanja savremene umetnosti i kulture?

Hajdeger je rekao da je "Umetnost počasno mesto sećanja na bivstvovanje". Umetnik, po prirodi stvari veruje u mogućnost dodira sa istinom kroz delo, na taj način on će uvek i biti u jednom filozofskom smislu egzistencijalista.
Možda će zvučati preterano, ali umetnici koji su prisutni na ovoj izložbi predstavljaju veoma važan oslonac u nizu izložbi što na relevantan način predstavljaju prostor jugoistočne evropske regije, te na taj način kreiraju umetničku scenu danas.