Redovni sastanci slikarske sekcije održavaju se (po pravilu) *prvog četvrtka u mesecu u 17h* u prostorijama ULUS-a.

Kalendar za 2008:

• 6. mart
• 3. april
• 5. jun
• 11. septembar
• 2. oktobar
• 6. novembar
• 4. decembar

SASTANAK SLIKARSKE SEKCIJE 8.5.2008.
ZAPISNIK

Sastanak slikarske sekcije od 1.2.2008.

Prisutno: 8 umetnika
Ostali prisutni koji nisu ucestvovali u radu sastanka: sekretar ULUS-a Radmila Adžic

ZAPISNIK

I Aleksandra Vasovic – predsednik slikarske sekcije je ustanovila da Nenad Stankovic, zamenik predsednika slikarske sekcije nije službeno obavešten od strane sekretara ULUS-a o njenom zahtevu upucenom sekretaru ULUS-a da se N. Stankovic službeno obavesti da treba da zamenjuje predsednika ULUS-a u prethodnom periodu. A. Vasovic je zahtev predala u sekretarijatu ULUS-a i on je zaveden 13.11.2007. pod rednim brojem 07-903. Sa ovim je upoznata i Sonja Drobnjak, iz Nadzornog odbora, koja je prisustvovala sastanku. (Sekretar ULUS-a je pre pocetka sastanka napomenula da nije dobila taj zahtev).
---------------------------------------------------------------------------------------------------
II Prisutni su informisani o obavestenju koje je postavljeno na web sajt ULUS-a:

Beograd, 18. januar 2008. godine

INFORMACIJE ZA SAMOSTALNE UMETNIKE

Uplata doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje

Krajem decembra 2007. godine ULUS je izvršio uplatu dugovanja za doprinose po konacnom obracunu za 2006. godinu.
U ULUS-u je izvršena ispravka obracuna koji je dostavljen od Sekretarijata za kulturu, te d a taj nacin obezbecena sredstva u duplom iznosu u odnosu na obracun koji je dostavio Grad, odnosno obezbecena su sredstva za pokrice celokupnog duga, racunajuci i dug za period IX-XII 2005. godine.
Sekretarijat za kulturu je ULUS-u u decembru 2007. godine takoce uplatio sredstva za akontacije doprinosa za 2007. godinu, po minimalnoj osnovici i samo za umetnike koji su bili na spisku za 2006. godinu. To znaci da nisu odobrena i uplacena sredstva za umetnike koji su status stekli tokom 2007. godine, kao ni za kamate koje su obracunate zbog zakašnjenja. Osim toga, ovim sredstvima nisu obuhvaceni doprinosi na zaradu ostvarenu preko minimalne osnovice (za 2006. godinu Grad je uplatio doprinose srazmerno ostvarenoj zaradi do limita od oko 840.000,00 dinara bruto, odnosno oko 420.000,00 dinara neto).
ULUS ce ova sredstva preneti na racune poreskih filijala, na ime placanja akontacija za doprinose po minimalnim osnovicama za umetnike koji su bili na spisku za 2006. godinu, u podjednakom iznosu, po minimalnoj osnovici. Ostace nerešen problem obracunatih kamata, kao i problem novih samostalnih umetnika – njima nece biti uplacene akontacije za 2007. godinu.

Podnošenje prijava prihoda- obrazac PPD-SU

Podsecamo samostalne umetnike da do 15. februara 2008. godine (kao i svake godine) opštinskoj poreskoj upravi treba da prijave prihod ostvaren u 2007. godini. Podnosi se sledeca dokumentacija:
1. Obrazac PPD-SU (zaokružuje se minimalna osnovica za akontaciju doprinosa za 2008. godinu )
2. Izvod iz banke za period od 1.1. do 31.12.2007. godine
3. Potvrde isplatilaca honorara o obracunatom i placenom porezu
Doprinosi za PIO i zdravstveno osiguranje obracunavaju se srazmerno ostvarenom prihodu, ali ne mogu biti manji od doprinosa koji se obracunavaju po minimalnoj osnovici. Ukoliko Grad za 2007. godinu ne uplati doprinose po osnovici vecoj od minimalne, umetnici ce biti u obavezi da, ukoliko ostvare veci prihod od minimalnog, sami uplate preostali iznos doprinosa, po stopi od 34,3% na oporezivi prihod (oporezivi prihod je 50% ili 40% od iznosa uplacenog honorara – ostatak se priznaje kao normirani trošak za izradu umetnickog dela).
Obaveza prijavljivanja promene podataka

Samostalni umetnici su dužni da u Udruženju u roku od 5 dana prijave svaku promenu u pogledu statusa samostalnog umetnika: promenu prebivališta, zasnivanje radnog odnosa d a.

Sedište Fonda penzijskog i invalidskog osiguranja

S obzirom da su fondovi PIO objedinjeni novim zakonom, sedište Fonda PIO se nalazi u Bulevaru umetnosti 10 samo za samostalne umetnike sa prebivalištem u Zemunu i Novom Beogradu, a za ostale u Nemanjinoj br. 30.

Pravo na novcanu naknadu za vreme bolovanja

Samostalni umetnici imaju pravo na novcanu naknadu tokom bolovanja koje traje više od mesec dana. Potrebno je da se na pocetku bolovanja jave svom lekaru d a dobiju potvrdu o privremenoj sprecenosti za obavljanje poslova. Pravo na novcanu naknadu ostvaruje se i tokom trudnickog i porodiljskog bolovanja.

Radmila Adžic, sekretar ULUS-a
------------------------------------------------------------------------------------------------------------
III Aleksandra Vasovic je procitala neke ideje za razlicite aktivnosti u ULUS- u od kojih su neke vec i ranije bile predlagane od raznih clanova, a i na još neke ideje su clanovi dodali i na sastanku. Upucen je poziv clanovima da i dalje razmišljaju i predlažu. Primeceno je da je nejteži proces realizacje ideja, jer najcešce oni koji ih predlažu vole da neko drugi realizuje te ideje, Postoji predlog da se naprave i timovi za realizaciju. Dogovoreno je i da se clanovi svih sekcija upoznaju sa predlozima.

ULUS

1) Da se neka osoba (tzv. PR) angažuje da u medijima stalno reprezentuje program i sadržaj svih izlagackih aktivnosti u ULUS-u, ukljucujuci i prodajnu galeriju.

2) Da kustos udruženja svake nedelje daje prikaze u medijima u izložbama u ULUS-u i o umetnicima

3) Da se raspiše konkurs za mlade istoricare umetnosti (tim od 3) koji bi imali zadatak da tokom 1 meseca isprate sve izlagacke aktivnosti u ULUS-u, da objasne posetiocima izložene radove, da dovedu publiku iz razlicituh struktura.

4) Da se definiše dugorocni projekat gostujucih izložbi i manifestacija pod radnim nazivima: ULUS na Kalemegdanu, ULUS u toj i toj instituciji, ULUS u Beogradu, u tom i tom gradu itd...

5) Generalno, da se poveca broj izlagackih prostora ULUS-a

6) da se tokom godine organizuju prodajne aukcije

PAVILJON „CVIJETA ZUZORIc“

1) Predlog da se manje celine na ulazu iskoriste za organizovanje manjih samostalnih ili grupnih izložbi, radionica, nagracenih izložbi sa Jesenjeg salona itd...

2) Da se u gore navedenim prostorima organizuje grupna izložba koja bi prezentovala samo figurativnu umetnost, neke tematske izložbe itd...

3) Da se uprilici video prezentacija u eksterijeru i u entrijeru gde bi se stalno prikazivao sadržaj sa sajta ULUS-a gde su prezentacije izložbi tekucih i iz arhive, plus najava izložbi.

4) Da se organizuje Bijenale slikarstva.

PRODAJNA GALERIJA U KNEZ MIHAJLOVOJ

1) Predlog da se u prostoru prodajne galerije svake nedelje organizuju kulturni sadržaji, književne promocije...

2) Da se svake nedelje organizuju marketinške promocije...

GALERIJA U KNEZ MIHAJLOVOJ

1) Da se uprilici video prezentacija u eksterijeru i u entrijeru gde bi se stalno prikazivao sadržaj sa sajta ULUS-a gde su prezentacije izlozbi tekucih i iz arhive, plus najava izložbi.

PROSTOR U MIŠARSKOJ

Da se vec sada raspiše konkurs za sadržaje, koji bi bili usvojeni i cekali na stand by-u, a realizovali bi se cim se prostor oslobodi za aktivnosti ULUS-a.

Predlog sadržaja za doticni prostor:
o umetnicke radionice i seminari
o ostali edukativni sadržaji
o ateljei za 4 umetnika (od kojih 1 cak može da koristi osoba koja je vec u tom prostoru, kao znak dobre volje udruženja)
o „artists in residence“ program
o gostovanje t.j. smeštaj za umetnike iz drugih gradova ili iz inostranstva koji samostalno izlažu u izlagackim prostorima ULUS-a
o zajednicko sedište raznoraznih fondova i fondacija, kao i raznoraznih grupacija koje egzistiraju u ULUS-u,
o još jedan dodatni izlagacki prostor ULUS-a
-----------------------------------------------------------------
IV pozvati clanove da ukoliko imaju predloge za promenu statuta njih upute statutarnoj komisiji

V A.Vasovic je informisala prisutne:
• da je koleginica Mladenka Matovic zajedno sa svojim sinom mladim slikarom Vladimirom Matovicem, zajedno sa još 8 naših kolega, clanova ULUS- bila clan Srpske delegacije umetnika koja je predstavlljala Srbiju u Salonu de Carusel u Luvru od 13. do 17. decembra 2007.
• da je Nenad Stankovic imao zanimljivo gostovanje na TV Stankom
• da Miško Petrovic ima odlican umetnicki blog na adresi
http://subjektivno-miskopetrovic.blogspot.com

(05.11.2007.)

Sastanak slikarske sekcije 2.11.2007.
ZAPISNIK
Prisutno: 6
Zapisnik vodila: Aleksandra Vasović

1. Izveštaj sa sastanka inicijativnog odbora članova ULUS-a za za izmene i dopune Nacrta Zakona o kulturi sa sastanka sa predstavnicima Ministarstva kulture koji je održan 25.10.2007. Prilog: izveštaj IO; Uporedna analiza primedbi Inicijativnog odbora i Koordinacionog odbora na Nacrt Zakona o kulturi
2. Razgovor o Uredbi o dodeli posebnih priznanja umetnicima za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi u Republici Srbiji.
• primedba Mirjane Denkov i Miroljuba Filipovića na način formiranja komisije ULUS-a za davanje obrazložene ocene vrednosti umetničkog doprinosa (član 4. tačka 3. uredbe): bolje je rešenje da svaka sekcija predlaže svog kandidata za člana komisije; članovi komisije moraju da podnesu izveštaj o svom radu sekciji koja ih je delegirala, kao i Skupštini ULUS-a.
• U slučaju da se potvrdi da je potrebno postupiti urgentno i formirati tu komisiju, svi prisutni članovi slikarske sekcije su se složili da predlože Miška Petrovića za člana komisije.

    3. Izveštaj Mirjane Denkov, predstavnika slikarske sekije u Upravnom odboru ULUS-a o radu Upravnog odbora:

• Već tri nedelje je prošlo od poslednje sednice UO koja je održana 18.10.2007.  a nije dostavljen zapisnik na usvajanje članovima UO
• Zapisnici sa sednica UO se ne postavljaju na oglasnu tablu i u fascikle sekcija
• Dva člana UO su dala ostavke na članstvo UO: Vladimir Ristivojević, predstavnik grafičke sekcije je dao usmeno ostavku na 17. sednici, a pismeno obrazloženje je naknadno priložio i overio u  sekretarijatu ULUS-a; Dragam Kićović, koga je za UO predložila slikarska sekcija, ostavku je usmeno podneo na 20. sednici UO, koja je održana 18.10.2007; Mirjana Denkov, predstavnik slikarske sekcije u UO, je takođe na 20. sednici najavila ostavku, koju će podneti po po okončanju procesa na kojima radi, a u interesu su udruženja
• Već od prvih sednica novog saziva Upravnog odbora postoji problem sa verodostojnošću zapisnika. Zbog toga su u više navrata tonski snimane sednice, a Mirjana Denkov je često imala primedbe rađene na osnovu tonskog zapisa, i to na sledeće zapisnike: 11. (usmeno), 12. (usmeno), 14. (putem e-maila), 15. (u pisanoj formi, zavedeno u sekretarijatu), 17. (u pisanoj formi, zavedeno u sekretarijatu), 18. (u pisanoj formi, zavedeno u sekretarijatu), 19. (u pisanoj formi, zavedeno u sekretarijatu). Zapisnici se ne čitaju na sednicama UO, ne razmatraju se primedbe na zapisnike. Mirjana Denkov je zatražila i dobila podršku svih prisutnih članova za rešavanje ovih problema.

          4.Aleksandra Vasović, predsednik Suda časti je obavestila prisutne da se problem sa ograničavanjem protoka njenih službenih informacija putem slanja na mailing listu članova ULUS-a  dodatno komplikuje. O daljem razvoju ove situacije detaljnije će izvestiti članstvo pošto dobije na uvid zvanično usvojeni zapisnik sa 20. sednice Upravnog odbora, gde se, kao o tački dnevnog reda razgovaralo o kontroli protoka službenih informacija organa i tela ULUS-a (preko slanja na mailing listu članova ULUS-a) od strane Upravnog odbora, a na predlog sekretara ULUS-a Radmile Adžić. Na 20. sednici UO je reagovala Mirjana Denkov, član UO, tako što je pročitala i predala svoj pismeni odgovor sekratarijatu ULUS-a (zavedeno pod brojem 07-806), a u vezi sa tom tačkom dnevnog reda. Ovaj odgovor je prilog u ovom zapisniku sastanka slikarske sekcije.
----------------------------------------------------------------------
PRILOG 1

Uporedna analiza primedbi Koordinacionog odbora umetničkih udruženja Srbije i Inicijativnog odbora članova ULUS-a za izmenu i dopunu Nacrta zakona o kulturi
Kako je postupio KO ?
 
Moramo da konstatujemo da početni korak nije najsrećnije sproveden.  Delom je odgovornost na ministarstvu, ali u većoj meri na našim predstavnicima koji su propustili priliku, koja im je ponuđena, da se uključe u pripremu Nacrta (Koordinacioni odbor umetničkih udruženja Srbije nije priključio dva člana Radnoj grupi za izradu Nacrta iako im je Ministarstvo to omogućilo). Sada se suočavamo sa posledicama te neodgovornosti i pred sobom imamo tekst koji nije u skladu sa zahtevima više od 15 000 umetnika i drugih građana potpisnika Peticije.

Šta su udruženja morala prvo da učine s obzirom na to da je učešće u pripremi  nacrta propušteno:

• Da od Ministarstva i autora teksta zatraže obrazloženje i razloge za definisanje pojedinih članova u zakonu.
• Da dogovore pregovore na kojima bi se razrešila načelna pitanja koncepcije Zakona, jer su ona neprihvatljiva, a posebno u delu koji se odnosi na udruženja i samostalne umetnike.
• Da obezbede dostupnost javnosti informacije u vezi sa autorima i  učesnicima u pripremi nacrta.

-Primedbe su date konfuzno, nedosledno i često nelogično i zato kažemo kozmetički.

-Izostavljen su ključna  pitanja koja se odnose na  Nacionalni savet i status Reprezentativnih udruženja kao subjekata u kulturi. 

-Nije u načelu  postavljeno pitanje smisla utvrđivanja  reprezentativnosti za dva  umetnička udruženja 

-Nedosledno su koncipirane primedbe koje se odnose na  utvrđivanje statusa samostalnog umetnika i plaćanje doprinosa

-Oduzimanje javnog ovlašćenja udruženjima  da utvrđuju status samostalnog umetnika  nije za KO veliki problem 
 
1.Dokaz za iznesene  tvrdnje možete naći u tekstu primedbi koje je Ministarstvu dostavio Koordinacioni odbor a nalaze se na sajtu ULUS-a

2.Navedene konstatacije  posredno  potvrđuje  Saopštenje KO povodom sastanka u Ministarstvu kulture u kome se gotovo ništa ne govori o usvojenim primedbama već se potvrđuje i hvali  ono što u Nacrtu zakona piše .

Kako je postupio IO ?

                            Nacrt Zakona o kulturi, već na početku javne diskusije,  izazvao je nesporazume. Deo članstva ULUS-a nije zadovoljan učinkom svojih predstavnika u Koordinacionom odboru umetničkih udruženja, jer neka egzistencijalna pitanja likovnih umetnika nisu dobro rešena. Zbog toga je formiran Inicijativni odbor sa zadatkom da javnosti i Vladi  ukaže na ključne probleme umetnika.  

• Istaknuto je šta u zakonu nije dobro rešeno .
• Ukazano je šta u primedbama KO nije dobro
• Sa stavovima IO su upoznati članovi ULUS-a na dve zajedničke sednice Sekcija ULUS-a, kao  i putem mejlova i bloga
• Članovima UO je u više navrata ukazano na probleme s tim u vezi na sednicama  UO
• Putem medija  su široj javnosti prezentirani stavovi IO
• Ministarstvu kulture je dostavljen predlog izmena i dopuna IO i tim povodom je organizovan  sastanak u ministarstvu
•  IO je objavio je Saopštenje povodom održanog sastanka u Ministarstvu kulture

Šta su negativne posledice predloženih odredbi u zakonu?

• Nacrtom se ozakonjuju zatečene nepovoljne okolnosti u oblasti kulture, a posebno u sferi plaćanja doprinosa samostalnim umetnicima i u delokrugu finansiranja rada umetničkih udruženja.
• Nacionalni savet nije u pravom smislu nacionalni, nego je praktično vladino savetodavno telo. Nije definisana ni njegova struktura, a ovo telo je od izuzetnog značaja za utvrđivanje buduće kulturne politike i dugoročno planiranje kulturnog razvoja. Ostvarivanje većine zahteva umetničkih udruženja iz sfere stimulativne poreske politike i međuresorne saradnje ministarstava zavisiće od ovog tela, a zastupljenost predstavnika udru­ženja u njemu je od suštinske važnosti.
• Reprezentativna udruženja nisu subjekt u ovom Zakonu. Pominje se samo udruživanje umetnika kao mogući oblik povezivanja umetnika (član 70.).
• Neodbranjiva je odredba da dva udruženja u istoj umetničkoj oblasti mogu steći status reprezentativnog udruženja. Ukoliko se ova mogućnost prihvati, u tom slučaju će se samo na osnovu jednog politički motivisanog presedana (UKS i SKD) stvoriti nepotreban zakonski preduslov, koji će generisati krizu jedinstvenih kriterijuma, podstaći cepanje udruženja i, dupliranjem udruženja iz iste oblasti, biti dobar argument Ministarstvu za ionako planirano obustavljanje finasiranja rada reprezentativnih umetničkih udruženja. 
• Udruženja gube javno ovlašćenje da utvrđuju status i vode evidenciju samostalnih umetnika. Reprezentativna udruženja će kao povereni posao u postupku ostvarivanja statusa samostalnog umetnika samo izdavati obrazložene povoljne ocene umetnicima, a izdavati potvrde o svojstvu istaknutog umetnika, za konkurisanje za plaćanje doprinosa pri Ministarstvu kulture odnosno jedinici.
• Nije predviđeno finansiranje rada reprezentativnih udruženja.
• Status samostalnog umetnika utvrđuje lokalna samouprava, vodi evidenciju  i izdaje rešenja na osnovu uslova koje propisuje ovaj zakon i bližih uslova (kriterijuma) upisa koje propisuje Ministar kulture (član 76.) po pribavljenom mišljenju reprezentativnih udruženja za teritoriju Republike Srbije. Umetnici će rešenja o statusu dobijati u Sekretarijatu za kulturu gradova odnosno u nadležnim službama u opštinama u Srbiji.
• Centralnu evidenciju samostalnih umetnika vodi Ministrstvo kulture i pred­stavlja drugostepeni organ u žalbenom  postupku.
• Razdvaju se izvori fininansiranja doprinosa:
  a) Doprinosi istaknutim umetnicima plaćaju se iz budžeta Ministarstva na osnovu uslova koje propisuje ovaj zakon, a postupak i uslove sticanja prava isplate doprinosa  bliže uređuje  Ministar.
  b) Doprinose samostalnim umetnicima plaća lokalna  samouprava  po uslovima i postupku koji ona propisuje.
• Udruženja vode evidenciju umetnika umesto članova. Prema odredbama iz člana 73. umetnik će moći da bude samo ono fizičko lice koje evidentiraju umetnička udruženja i izdaju mu uverenje da je umetnik.
• Predviđena je kateogorija samostalni umetnik-preduzetnik. Imajući u vidu pojam samostalnog umetnika, ovakva formulacija je nemoguća – ukoliko se nije mislilo na „umetnika samostalnog preduzetnika“?

----------------------------------------------------------------------------------------------
PRILOG 2
SAOPŠTENJE ZA JAVNOST
Inicijativnog odbora članova ULUS-a za izmene i dopune Nacrta Zakona o kulturi sa sastanka sa predstavnicima Ministarstva kulture

            Nacrt Zakona o kulturi, već na početku javne diskusije,  izazvao je nesporazume. Deo članstva ULUS-a nije zadovoljan učinkom svojih predstavnika u Koordinacionom odboru umetničkih udruženja, jer neka egzistencijalna pitanja likovnih umetnika nisu dobro rešena. Zbog toga je formiran Inicijativni odbor sa zadatkom da javnosti i Vladi  ukaže na ključne probleme umetnika.  
Reagujući na predlog IO, u Ministarstvu je održan sastanak na kome su predstavnici umetnika upoznali zvaničnike Ministarstva sa razlozima za formiranje IO, posebno ističući da u javnim istupanjima zvanični predstavnici udruženja ne zastupaju autentične interese umetnika.
            Razjašnjeni su neki nesporazumi nastali u toku javne debate o Nacrtu. Razmatrana su pitanja vezana za status reprezentativnih umetničkih udruženja, finansiranje rada udruženja, utvrđivanje statusa samostalnog umetnika, plaćanje doprinosa, formiranje Nacionalnog saveta, kao i mnoga druga. Istaknuto je da status reprezentativnog udruženja, i umetnika pojedinačno, mora biti u skladu sa doprinosom koji ova udruženja i umetnici daju ostvarivanju javnog interesa u kulturi. Zahtevano je da reprezentativno udruženje za jednu delatnost može biti samo jedno (nemamo dve fudbalske ili košarkaške reprezentacije).
            Predstavnici IO su ponovili zahtev za objedinjenje plaćanja doprinosa za sve kategorije samostalnih umetnika na republičkom nivou i da najniža osnovica nikako ne bi smela da bude ispod nivoa prosečne zarade u Srbiji.  
            Obaveza Nacionalnog saveta treba da bude predlaganje mera za poboljšanje uslova za rad umetnika, razvoj tržišta i drugih podsticajnih mera iz oblasti stimulativne poreske politike. Članovi IO su insistirali na Nacionalnom savetu kao parlamentarnom telu, koje bi bilo nezavisno i imalo značajniji uticaj na rad Vlade i resornog Ministarstva, a ujedno bi, predlaganjem jednog člana za organe uprave i nadzora ustanova kulture, vršilo funkciju javne kontrole nad ovim institucijama. Predstavnici Ministarstva saglasili su se sa predlozima IO u pogledu preciziranja strukture Nacionalnog saveta i zastupljenosti umetničkih udruženja po grupacijama.
            Tročasovna  rasprava odvijala se u pozitivnoj atmosferi. Postignuta je načelna saglasnost po mnogim pitanjima. Dogovoreno je da se saradnja nastavi, kako bi se postigao dogovor i oko preostalih nerešenih pitanja.
Opširnije o samom sastanku, može se pročitati na adresi:
http://www.inicijativniodbor-ulus.blogspot.com/

U Beogradu,
27. oktobra 2007.

Inicijativni odbor

                     Najsažetije konkretne usglašene izmene koje su prihvaćene na sastanku

1. Nacionalni savet treba da ima precizno definisanu strukturu u Zakonu.
2.  Reprezentativna umetnička udruženja treba da budu zastupljena sa četiri predstavnika po grupacijama
3. Nacionalni savet određuje člana u nadzorne odbore ustanova kulture
4.  Reprezentativna umetnička udruženja će  posebnim članom  biti jasno definisan subjekat u Zakonu
5. Udruženja vode evidenciju članova

-------------------------------------------------------------
PRILOG 3
REAKCIJA Mirjane Denkov na pokušaj uvođenja selekcionisanja službenih informacija organa i tela ULUS-a:
UDRUŽENJE LIKOVNIH UMETNIKA SRBIJE
Beograd, Mali Kalemegdan 1 
 
 
Povodom obraćanja sekretara ULUS-a Upravnom odboru sa molbom ,, ... da se ubuduće neko od članova Upravnog odbora zvanično zaduži da se bavi selekcijom tekstova koji će slati kao službena prepiska ULUS-a ...“ 
Podsećam Sekretara ULUS-a da je STATUT udruženja Likovnih Umetnika Srbije obavezujući pravni akt za funkcionisanje organa i tela ULUS-a, kao i stručne službe.
S tim u vezi ističem da po važećem Statutu Upravni odbor ULUS-a nema ingirencije da ,,selekcioniše,, informacije koje prosleđuje Predsednik Suda časti (kao ni Nadzornog odbora), jer su to nezavisna tela, odgovorna za svoj rad samo Skupštini ULUS-a. 
 
S druge strane, opšte odredbe koji se tiču Sekretara ULUS-a definisane su Statutom u čl. 96:
„ ... Sekretar ULUS-a rukovodi poslovima Stručne službe, koordinira rad i proces rada u Stručnoj službi, izvršava odluke organa i tela ULUS-a i odluke Nadzornog odbora kada je izvršenje tih odluka povereno Stručnoj službi...“
„... Sekretar ULUS-a – rukovodilac stručne službe odgovoran je Upravnom odboru ULUS-a za obavljanje svojih poslova... “
Dakle, Sekretar ULUS-a je odgovoran Upravnom odboru, a ne Upravni odbor Sekretaru ULUS-a, kako se može zaključiti iz rečenice upućene Upravnom odboru: ,, ... Dakle, preuzmite odgovornost na sebe, a uvek ću vam pomoći svojim savetom.“ 
Ovo je samo jedan u nizu pokazatelja da pojedini članovi Stručne službe nemaju jasnu sliku o svojoj poziciji radno angažovanog lica sa jasno definisanim radnim zadacima koji podrazumevaju određenu odgovornost i sankcionisanje.
Ističem da ovo nije stav koji proističe iz mog ličnog mišljenja, već iz činjenica jasno definisanih za nas obavezujućim važećim Statutom. 
Dostaviti:
Upravnom odboru ULUS-a
Nadzornom odboru ULUS-a
Sekretaru ULUS-a 
Mirjana Denkov 
Član Upravnog odbora ULUS-a
-------------------------------------------------------------------------------

 (18.10.2007.)

Zapisnik sa zajedničkog sastanka sekcija koji je održan 05.10.2007.g.

ZAJEDNIČKI SASTANAK SEKCIJA 5.10.2007.

ZAPISNIK


Sa zajedničkog sastanka članova svih sekcija ULUS-a održanog u petak, 5.oktobra 2007.godine s početkom u 18h, u paviljonu Cvjeta Zuzorić.
PRISUTNO: 37 članova ULUS-a
Sastanak su otvorili i dali uvodne napomene Aleksandra Vesović, Predsednica Slikarske sekcije i Dobrica Kamperelić, Predsednik Sekcije proširenih umetničkih medija, na čiju inicijativu je ovaj sastanak i zakazan.
Između ostalog, oni su objasnili da ovim sastankom ,u stvari počinje javna rasprava o nacrtu Zakona o kulturi, koji bi mogao biti sudbonosan za ovo udruženjei same umetnike, osobito samostalne likovne umetnike.
U raspravi, koja je nakon toga usledila, uzelo je reč nekoliko umetnika, koji su izložili svoje primedbe, predloge i sugestije na nacrt Zakona o kulturi, s napomenom da će rasprava trajati do 24.oktobra ove godine.

Izveštaj predsednika upravnog odbora ULUS-a i člana Koordinacionog odbora Saše Pančića sa današnjeg sastanka u Ministarstvu kulture sa pet predstavnika najvećih umetničkih udruženja i predstavnicima Ministarstva
- Bili su prisutni ispred Ministarstva kulture: Vojislav Brajović, ministar; Novica Antić, pravnik i umetnik i Tatjana Bojić, pravnik
- Ministar rekao: nacrt nije idealan, rogobatan je, tranzicioni, prepisan je Slovenački zakon, poželjno je davati primedbe
- Ministarstvo želi da naglasi socijalni deo, dobar uzor je francuski zakon, zakon mora da ide u korak i ispred svog vremena
- Detalji iz nacrta: usvojen je prigovor i izbačen pojam samostalni umetnik- preduzetnik
- Dva nivoa: republički (fiksna naknada, ne penzija, od 60.000 dinara mesečno istaknutim umetnicima) i lokalna samouprava isplaćuje doprinose samostalnim umetnicima i biće sprečena da izbegne tu obavezu
- Osnovicama će se baviti drugi zakon, Zakon o doprinosima i to je u ingerenciji Ministarstva finansija (tri osnovice će se obračunavati na osnovu dužine staža)
- Centralni spiskovi: reprezantativna umetnička udruženja daju spisak samostalnih umetnika opštini, koja taj spisak može da menja tj. skine nekog sa spiska jedino ukoliko postoji zakonska prepreka. Udruženja imaju veliku odgovornost jer utvrđuju kriterijume za utvrđivanje statusa slobodnog umetnika koji moraju biti rigorozni, a na osnovu ovih preporuka ministar utvrđuje kriterijume
- Problematika likovnih umetnika biće obuhvaćena podzakonskim aktima i budućim Zakonom o likovnoj kulturi; 2 reprezentativna udruženja su ULUS i ULUPUDS jer imaju najviše ćlanova, ali mogu da se odreknu tog prava (da budu reprezentativna)
- Pravo nadzora: ministar ima pravo da nadzire udruženje i kontroliše da li se pridržava propisanih kriterijuma. Mišljenje udruženja je neoborivo kada predloži spisak samostalnih umetnika.
- Plaćanje doprinosa je podeljeno na dva dela (Ministarstvo - istaknuti umetnici, lokalna samoprava - samostalni umetnici) jer je to najbolji način da se istupi prema Ministarstvu finansija, a sve je stvar političkog dogovora i trenutne političke slike

2. Predrag Kočović, član Inicijativnog odbora za izmenu i dopunu nacrta zakona o kulturi je dao sledeće primedbe:
Primedba na izveštaj Saše Pančića: nije bilo dovoljno primedbi od strane udruženja na današnjem sastanku u Ministarstvu
Primedbe Inicijativnog odbora za izmenu i dopunu nacrta zakona o kulturi:
- Nacrt je derivat slovenačkog zakona i nacrta zakona od pre 4 godine, lošiji od prethodnog zakona
- Ipak deluje da će i dalje biti problema sa lokalnom samoupravom
- Socijalne mere predstavljenes su kao mere socijalne politike, Ministarstvo i lokalna samopurava kobajagi insistiraju na socijalnoj meri
- Većina umetnika je u Beogradu, u unutrašnjosti je jako loše
- U Beogradu se favorizuju pozorište i film, dok likovnjake guraju na tržište, a sama država zapravo ne podstiče to tržište
- Nismo subjekti u kulturi, zakon smanjuje nivo ovlašćenja udruženjima (član 32)
- Utvrđivanje kriterijuma za status samostalnih umetnika liči na postepenu eutanaziju udruženja
- Interes lokalne samouprave je da obrće sredstva predviđena za kulturu, na pr. favorizuju se neke umetnosti
- Zašto 2 reprezentativna udruženja, a ne 1,3, ili 5 ključ je u kriterijumima i pretpostavka je da je to zbog situacije sa udruženjima književnika, a što je politička stvar
- Nacionalni savet u kulturi (između ostalog, daje mišljenje o statusu reprezentativnog udruženja): jako važno telo, sastav treba da bude zakonom definisan, ne treba da ga postavlja Vlada, već da ga bira skupština, gde i 4 udruženja predlažu svoje članove
- Udruženje pruža usluge utvrđivanja statusa samostalnog umetnika i umetnicima koji nisu članovi nekog udruženja i tu uslugu može da naplati (primedba D. Krnajskog je da to već postoji u važećem zakonu)

3. Dragoslav Krnajski, član Inicijativnog odbora za izmenu i dopunu nacrta zakona o kulturi je dao sledeće primedbe:
- Na osnovu primedbi koje je na sajtu ULUS-a istakao Koordinacioni odbor - vidi se da KO nije imao dovoljno aktivnu ulogu u pregovorima, prekasno i nedovoljno je reagovao, trebali je reagovati mnogo intenzivnije još pre 4 meseca
- Važno je zatražiti tunačenja za sporne članove zakona, tražiti da se potpišu osobe koje su radila na nacrtu Zakona o kulturi; ko razmatra primedbe i sugestije na nacrt i o njima odlučuje, potpuno je nedopustivo da to bude anonimno, potpuno je neozbiljno da to rade 2 osobe (Novica Antić i Tatjana Bojić)
- Postoji opasnost da se ozakone nepovoljne situacije
- Oduzima se značajan deo ingerencija udruženjima ingerencija da samo utvrđuju status samostalnog umetnika je smešna
- Konfuzno je da udruženja utvrđuju status samostalnog umetnika, pa reprezentativna udruženja to ponovo utvrđuju, u stvari se utvrđuje samo u postupku, a organi lokalne samouprave imaju odlučujuću ulogu
- To je gora situacija od postojeće i vodi ka ukidanju udruženja, ka prestanku finansiranja rada udruženja. Trenutno udruženja utvrđuju status, a lokalna samouprava plaća, a u nacrtu zakona oba nivoa radi državna administracija. Ovo polako vodi ka postepenom ukidanju plaćanja doprinosa samostalnim umetnicima.
- Član 70. o udruživanju umetnika, a ne o udruženjima - opet vodi ka ukidanju udruženja
- Član 73 - da li znači da neko ko nije evidentiran nije umetnik?
- Razdvajanje obaveze plaćanja na 2 nivoa - kolizija sa Zakonom o različitim osnovicama, ispada da ni istaknuti umetnici neće moći da ostvare uvećane osnovice.
- Mnogo je skroman zahtev da osnovica za staž do 10 godina bude 3-4.000 dinara. U pregovorima mora da se ustanovi drugačija pozicija i započne sa mnogo višim osnovicama.
- Danas se udruženje finansira kroz projekte,a to se ne spominje se u nacrtu zakona
- Nacionalni savet: niz zahteva koji su ranije proklamovani u okviru udruženja i objavljivani u biltenima je usvojen; predlozi Nacionalnog saveta imaju veću težinu ukoliko savet bira skupština, a može formalno da predlaže i vlada, kao i zakon iz 1992
- Udruženja ne treba da pristanu na predlog o 2 reprezentativna udruženja, jer to isto vodi ka ukidanju udruženja
- Inicijativni odbor za izmenu i dopunu nacrta Zakona o kulturi će se oglasiti sa novim i detaljnijim predlozima



4. Predlozi Vladimira Komada:
- U svetu postoji Zakon o sintezi likovnih umetnosti koji jako dobro može da reguliše naše probleme (likovna, primenjena umetnost i sve što tome gravitira), treba to da prepišemo iz sveta. Reguliše se da se 1% od svih investicija u našoj zemlji mora da odvoji u Fond za stimulisanje likovnog stvaralaštva, a Fondom upravljaju likovni umetnici

5. Predrag Kočović, član Inicijativnog odbora za izmenu i dopunu nacrta zakona o kulturi je dao sledeće primedbe:
- Carinska politika se spominje u Zakonu, ali on ne veruje da je u pitanju zaista dobra volja: generalno, upliv Vlade je prevelik

6. Nenad Stanković, podpredsednik slikarske sekcije
- Prema njegovim saznanjima, Vlada ima opravdane razloge da kontroliše udruženja, jer se udruženja ne odnose podjednako fer prema svim članovima

7. Aleksandra Vasović je pročitala predloge koji je joj je e-mailom poslala Jasminka Ilić, akademskog slikara iz Jagodine
- Treba traziti na nivou cele republike da nam opštine obavezno
uplaćuju doprinose a ne da to bude dobrovoljna praksa pojedinih gradova. Ja
živim u Jagodini i moja opština uplacuje doprinose samo grupi naivnih
slikara, meni ne, sama ih sebi plaćam jer ne želim da me vladajuća partija
politički povlači zarad toga.

- Treba tražiti i insistirati na tome da nam se da i plata redovna i
mesečna, kako bi mogli da se bavimo neopterećeno svojim poslom, tj.
umetnošću.
Treba da nam omoguće slobodno tržiste pošto nas guraju u zajednicki koš
sa preduzetnicima, i ukinu izvozne dozvole kako bi bili konkurentni na
svetskom tržištu. Neka Zavod radi svoj posao i napravi listu
značajnih umetnika a nas ostale neka pusti da zaradjujemo sebi za hleb.
- Treba doneti zakonom odredjeni procenat koje galerije mogu uzeti za
prodaju naših dela. Kako su sredili haos koji je vladao u agencijama za
nekretnine, tako neka odrede i procenat za galerije. Tek tada možemo sebe
zaštititi od ucenjivanja koje preživljavamo u pregovorima sa galerijama.
- Lično smatram da su ovo četiri trenutno veoma bitne stvari za koje se treba
boriti i istrajati zarad našeg opšteg dobra.


Ostale teme:

1. Mario Điković, Predsednik Odboras sindikata ULUS-a:

Nezadovoljan je što se na gradskom konkursu za otkup umetničkih dela odluke donose samo na osnovu fotografija, predlaže da udruženje ustupi prostor gde bi se podnela originalna dla na uvid.
Grad je predložio da ULUS organizuje novi, sopstveni Oktobarski salon - trebalo bi organizovati konkurs i pozvati iz inostranstva samo Bugare i Ruse da učestvuju, jer su učestvovali u oslobađanju Beograda

2. Vladimir Komad:

Treba organizovati Salon nezavisnih.

3. Aleksandra Vasović, predsednik slikarske sekcije i Suda časti:
Tokom sastanka Aleksandra Vasović (u daljem tekstu A.V.) se u jednom trenutku obratila Saši Pančiću, predsedniku ULUS-a, (koji je morao ranije da napusti sastanak) kako bi mu prenela jedno važno urgentno obaveštenje, ali to nije uradila tako da svi čuju, već samo Saša Pančić. Predrag Kočović je oštro protestovao i tražio da A.V. javno kaže to obaveštenje svima, pa je ona to i uradila. Naime, obaveštenje je ovo: A.V. je uočila opasnost od pokušaja skrnavljenja i sprovođenja cenzure nad službenim obaveštenjima i saopštenjima organa i tela ULUS-a. Usledila je oštra reakcija Vesne Golubović koja je rekla da nju nerviraju obaveštenja A.V. i optužila je A.V. da vređa neku osobu (koja nije bila prisutna na sednici), što je A.V. sa najvećom mogućom indignacijom koja postoji odbila, potvrdila da u obaveštenjima striktno pazi da iznosi samo proverene činjenice i otišla da iz sekretarjata ULUS-a donese dokaze na uvid. Ovo je nedovoljno primerenim gestovima i rečima pokušala da spreči Vesna Golubović. Nije uspela da osujeti A.V. ali je sve ovo dovelo do relativno skandaloznog prekida sednice, koja je inače protekla u sasvim civilizovanom tonu.

Zapisnik vodila Predsedavajući
Aleksandra Vasović, predsednik slikarske sekcije
Dobrica Kamparelić, predsednik sekcije proširenih medija



------------------------------------------------------------


NAPOMENA ALEKSANDRE VASOVIĆ OD 7.10.2007.

U vezi sa poslednjom tačkom zapisnika zajedničkog sastanka sekcija od 5.10.2007:
Koleginica Vesna Golubović se putem e-maila izvinila zbog svog nastupa na sastanku.

----------------------------------------------------------
zajednički sastanak sekcija 5.10.2007. g. PRILOG:

PRIMEDBE NA TEKST NACRTA ZAKONA O KULTURI
SA POZICIJE UMETNIČKIH UDRUŽENJA I SAMOSTALNIH UMETNIKA


Više od deset godina stručna javnost insistira na donošenju Krovnog zakona o kulturi. Više sektora u delatnosti kulture neuređeno je i neobuhvaćeno postojećim zakonom koji je donet 1992. To je posebno važno stoga što se niz odredbi iz navedenog zakona derogira novim zakonskim rešenjima, iz raznih oblasti, donetim poslednjih goduna.
Promenjeno je društveno-ekonomsko uređenje, izvršene su značajne političke promene, u tri navrata je država u kojoj živimo prošla kroz promene svojih granica i, konačno, donet je novi ustav. Aktuelni zakon ne odgovara ovom turbulentnom vremenu tranzicije, koja je nezaobilazna, i što pre to shvatimo, brže ćemo iz nje izaći. Suštinske primedbe u vezi sa neaktuelnošću zakona iz '92. odnosile bi se na njegovu nedemokratičnost u smislu procedura i netransparentnost u procesu odlučivanja, pri kojem se u opredeljenjima ministarstvo pre svega oslanja na državnu administraciju, a ne na civilni sector.
U navedenom procesu kultura uopšte, umetnička udruženja, a naročito samostalni umetnici, pretvoreni su u slepe putnike tranzicije. Posebno motivisani nagomilanim problemima u ovoj oblasti, koji nastaju zbog nerazumevanja neukih, stranački opredeljenih birokrata, trebalo bi da budemo izuzetno zainteresovani za rešavanje našeg statusa u novom zakonu o kulturi.
Izuzetno je važno da se ovom prilikom učini sve kako bi se došlo do Zakona koji bi trebalo da bude adekvatan izraz potreba, funkcionisanja i organizovanja u delatnosti kulture naše države na svim nivoima.
Više ministarstava kulture se do sada prihvatalo ove odgovorne i neizbežne obaveze ali ni jedno do sada nije imalo kapaciteta da ovaj posao iznese do kraja (2002, 2004. i 2006.).

Šta donosi aktuelni Nacrt Zakona o kulturi?

Moramo da konstatujemo da početni korak nije najsrećnije sproveden. Delom je odgovornost na ministarstvu, ali u većoj meri na našim predstavnicima koji su propustili priliku, koja im je ponuđena, da se uključe u pripremu Nacrta (Koordinacioni odbor umetničkih udruženja Srbije nije priključio dva člana Radnoj grupi za izradu Nacrta iako im je Ministarstvo to omogućilo). Sada se suočavamo sa posledicama te neodgovornosti i pred sobom imamo tekst koji nije u skladu sa zahtevima više od 15 000 umetnika i drugih građana potpisnika Peticije.
Tekst zakona je neujednačen u uređenju oblasti koje definiše: predetaljan u pojedinim (ustanove kulture), a nejasan i nedovoljno precizan u mnogim segmentima, posebno u odredbama koje se odnose na umetnička udruženja i samostalne umetnike. Tekst Nacrta je nedosledan i konfuzan (član 70. i 81.).


Šta su udruženja morala prvo da učine
s obzirom na to da je učešće u pripremi nacrta propušteno

1. Da od Ministarstva i autora teksta zatraže obrazloženje i razloge za definisanje pojedinih članova u zakonu.
2. Da dogovore pregovore na kojima bi se razrešila načelna pitanja koncepcije Zakona, jer su ona neprihvatljiva, a posebno u delu koji se odnosi na udruženja i samostalne umetnike.
3. Da obezbede dostupnost javnosti informacije u vezi sa autorima i učesnicima u pripremi nacrta.
4. Da lobiranjem u javnosti i svim parlamentarnim strankama ostvare podršku za sopstvenu inicijativu .

Kako su postupila udruženja?

Predstavnici Udruženja su na dva sastanka KO, dva dana pre objavljivanja Nacrta razmatrali prednacrt zakona i, sledeći odredbe prednacrta, konfuzno, neadekvatno ih tumačeći, dopunjavajući ih poželjnim sadržajima (sa stanovišta Zakonodavca, a ponegde i sa stanovišta neprincipijelnih interesa) a zaobilazeći ključna pitanja, učinili su inače problematičan tekst Nacrta još problematičnijim. Drugim rečima, ponuđene su ovlašne, "kozmetičke" izmene.

Šta su negativne posledice predloženih odredbi u zakonu?

1. Nacrtom se ozakonjuju zatečene nepovoljne okolnosti u oblasti kulture, a posebno u sferi plaćanja doprinosa samostalnim umetnicima i u delokrugu finansiranja rada umetničkih udruženja.
2. Nacionalni savet nije u pravom smislu nacionalni, nego je praktično vladino savetodavno telo. Nije definisana ni njegova struktura, a ovo telo je od izuzetnog značaja za utvrđivanje buduće kulturne politike i dugoročno planiranje kulturnog razvoja. Ostvarivanje većine zahteva umetničkih udruženja iz sfere stimulativne poreske politike i međuresorne saradnje ministarstava zavisiće od ovog tela, a zastupljenost predstavnika udruŹženja u njemu je od suštinske važnosti.
3. Reprezentativna udruženja nisu subjekt u ovom Zakonu. Pominje se samo udruživanje umetnika kao mogući oblik povezivanja umetnika (član 70.).
4. Neodbranjiva je odredba da dva udruženja u istoj umetničkoj oblasti mogu steći status reprezentativnog udruženja. Ukoliko se ova mogućnost prihvati, u tom slučaju će se samo na osnovu jednog politički motivisanog presedana (UKS i SKD) stvoriti nepotreban zakonski preduslov, koji će generisati krizu jedinstvenih kriterijuma, podstaći cepanje udruženja i, dupliranjem udruženja iz iste oblasti, biti dobar argument Ministarstvu za ionako planirano obustavljanje finasiranja rada reprezentativnih umetničkih udruženja.
5. Udruženja gube javno ovlašćenje da utvrđuju status i vode evidenciju samostalnih umetnika. Reprezentativna udruženja će kao povereni posao u postupku ostvarivanja statusa samostalnog umetnika samo izdavati obrazložene povoljne ocene umetnicima, a izdavati potvrde o svojstvu istaknutog umetnika, za konkurisanje za plaćanje doprinosa pri Ministarstvu kulture odnosno jedinici.
6. Nije predviđeno finansiranje reprezentativnih udruženja.
7. Status samostalnog umetnika utvrđuje lokalna samouprava, vodi evidenciju i izdaje rešenja na osnovu uslova koje propisuje ovaj zakon i bližih uslova (kriterijuma) upisa koje propisuje Ministar kulture (član 76.) po pribavljenom mišljenju reprezentativnih udruženja za teritoriju Republike Srbije. Umetnici će rešenja o statusu dobijati u Sekretarijatu za kulturu gradova odnosno u nadležnim službama u opštinama u Srbiji.
8. Centralnu evidenciju samostalnih umetnika vodi Ministrstvo kulture i predŹstavlja drugostepeni organ u žalbenom postupku.
9. Razdvaju se izvori fininansiranja doprinosa:
a) Doprinosi istaknutim umetnicima plaćaju se iz budžeta Ministarstva na osnovu uslova koje propisuje ovaj zakon, a postupak i uslove sticanja prava isplate doprinosa bliže uređuje Ministar.
b) Doprinose samostalnim umetnicima plaća lokalna samouprava po uslovima i postupku koji ona propisuje.
10. Udruženja vode evidenciju umetnika umesto članova. Prema odredbama iz člana 73. umetnik će moći da bude samo ono fizičko lice koje evidentiraju umetnička udruženja i izdaju mu uverenje da je umetnik.
11. Predviđena je kateogorija samostalni umetnik-preduzetnik. Imajući u vidu pojam samostalnog umetnika, ovakva formulacija je nemoguća - ukoliko se nije mislilo na "umetnika samostalnog preduzetnika"?


ŠTA JE VAŽNO A NIJE OBUHVAĆENO ZAKONOM?

Državna infrastruktura koja se koristi za delatnost kulture.
Ovom odredbom bi se preciznije regulisali uslovi ustupanja objekata u državnom vlasništvu drugim pravnim subjektima i pojedincima koji se bave delatnošću kulture, uslovi korišćenja, uslovi pokrivanja materijalnih troškova, investicija /galerije, prostori za rad udruženja, ateljei umetnika i prostori za druge umetničke delatnosti /.
Zakonom treba definisati obavezu finansiranja rada reprezentativnih udruženja, ne samo kroz eventualnu nadoknadu materijalnih troškova u iznosu do 45%, već putem utvrđenih mesečnih iznosa na osnovu višegodišnjih ugovora (do 5 godina).



KLJUČNE DILEME KOJE MORAJU BITI RAZREŠENE

Pronalaženje za samostalne umetnike najpovoljnijeg rešenja u vezi sa plaćanjem dopriŹnosa. Predviđeni model u Nacrtu nije odgovarajući.
Bez obzira što rešenje za koje se zalažu udruženja deluje centralistički, u primeni takvog rešenja efekti koji se ostvaruju na lokalnom nivou su u skladu sa poželjnom decentralizacijom kulture i omogućuju povoljniji status umetnika i umetnosti.
Neophodno je da se osmisli tehničko rešenje u smislu fiskalnog postupka koje će stvoriti obavezu lokalne samouprave, a neće joj oduzeti pravo da utiče na realizaciju.
Kako će se sprovesti plaćanje / republički nivo, lokalni nivo, ili oba / to ne mora biti presudno pod uslovom da se utvrde jedinstveni kriterijumi i postupak. Udruženja moraju biti bitan činilac u sistemu utvrđivanja kriterijuma. Uloga udruženja je nezaobilazna u Hrvatskoj gde predstavnici udruženja većinom čine komisije i za Sloveniju gde je civilni sektor većinski zastupljen u stručnim telima ministarstva i Vlade. Primer je slovenački model Vladinog saveta u kome 2/3 čine predstavnici nevladinog sektora.

Napomena: Postoji neusklađenost između predloga KO za izmenu zakona o doprinosima i odredbi ovog zakona. Umetnicima bi bile plaćene nepovoljne osnovice .


PREDLOZI ZA DOPUNU U PRVOJ FAZI
(Šta je Koordinacioni odbor propustio da istakne)

Član 4. Opšti interes
9. Podsticanje rada reprezentativnih umetničkih udruženja
Obrazloženje za navedenu dopunu je sadržano u doprinosu koji su ova udruženja davala u podizanju nivoa vrednosti u oblastima kulture unutar kojih deluju, afirmaciji delatnosti koju obuhvataju na domaćem i međunarodnom planu, zalaganju za unapređenje društveno-ekonomskog položaja stavralaca i obezbeđivanju povoljnijih uslova za njihov rad kao i delovanju na planu ostvarivanja programske aktivnosti koja nije obuhvaćena programima ustanova kulture.
Član 5. Opšti interes u kulturi ostvaruje se (dodati stavove):
9. Obezbeđivanjem sredstava za rad reprezentativnih umetničkih udruženja
10. Obezbeđivanjem sredstava za plaćanje doprinosa samostalnim umetnicima.
Član 8. Budžetska sredstva
Neophodno je i u ovom delu potvrditi dopunu iz člana 5., posle rednog broja 9. dodaje se stav 10. Sredstva za rad reprezentativnih umetničkih udruženja i 11. Plaćanje doprinosa samostalnih umetnika.
Član 19. Nacionalni Savet /Obrazovanje/ O značaju ovog najstručnijeg tela za oblast kulture i za njen budući razvoj je već prethodno ponešto rečeno. Pomenimo ovom prilikom da udruženja moraju imati uticaj na predlaganje članova za NS i zagarantovan broj svojih predstavnika u njemu.
Jedino ukoliko NS bude biran od strane parlamenta on će imati značajniji uticaj na Vladu i ministarstva u cilju poboljšanja položaja kulture u našem društvu. Njegove inicijative i predlozi će imati obavezujući, a ne samo savetodavni karakter.
Član 20. Sastav
Parlamentarno telo. Struktura sa najmanje 4 predstavnika udruženja. Članove delegiraju institucije po strukturi, a predlaže ih Vlada. Polovina članova se bira svake dve godine. Predlog KO iz 2005.
Član 32. Vrste subjekata
Posle ustanova kulture dodati reprezentativna umetnička udruženja.
Član 70. Nadnaslov pre navedenog člana umesto "Udruživanje umetnika" treba da stoji Reprezentativna umetnička udruženja.
Dopuna stava pod rednim brojem 4 . "evidencija članova" umesto "umetnika".
/ dopuna po ostalim stavovima koju je dao KO je prihvatljiva / uz dopunu kojom će se istaći specifična uloga ovih udruženja u ostvarivanju javnog interesa. Obrazloženje za naredni član ukazuje na moguće šire sagledavanje javnog interesa u postojanju i delanju umetničkih udruženja..
Član 71. Neprihvatljivo je uvođenje mogućnosti da dva udruženja budu reprezentativna. Nema opravdanog razloga da se dva ili više udruženja iz iste oblasti tretira reprezentativnim po pitanju utvrđivanja statusa. Kriterijumi ne mogu biti različiti za ostvarivanje statusa u jednoj oblasti umetničkog delovanja.
Utvrđivanje statusa bi trebalo da bude samo jedan od kriterijuma za sticanje statusa reprezentativnog udruženja. Kriterijumi za ostvarivanje statusa reprezentativnog udruženja moraju biti prošireni.
Pored broja članova potrebno je potvrđivanje doprinosa javnom interesu u kulturi koji proizlazi iz delatnosti kojom se bavi udruženje, a predstavlja dopunu doprinosa kulturi uporedivu sa doprinosom ustanova kulture ./ Pogledati Minimum zahteva KO iz 2005, deo o Sticanju statusa Udruženja od javnog interesa ./
Član 72. Ukoliko se utvrđivanje statusa samostalnog umetnika kao javno ovlašćenje ne oduzima reprezentativnim udruženjima ovaj član se mora potpuno izmeniti . Osnovni zahtev u vezi sa ovim pitanjem mora biti upućen Ministarstvu u smislu pitanja: šta su razlozi za oduzimanja javnog ovlašćenja za utvrđivanje statusa samostalnog umetnika udruženjima?

Utvrđivanje statusa
Član 73. Sporna je evidencija umetnika, i ukoliko se ne precizira da se odnosi na članove ona postaje neprihvatljiva sa pozicija osnovnih ljudskih prava, budu}i da iz nje proizlazi da onaj ko nije evidentiran nije umetnik.
Član 75.Nepotrebno ukoliko evidenciju kao i do sada vode udruženja, jer utvrđuju status.
Član 76 Nepotrebno ukoliko evidenciju kao i do sada vode udruženja jer utvrđuju status
Član 77 Nepotrebno ukoliko evidenciju kao i do sada vode udruženja jer utvrđuju status
Član 78 Nepotrebno ukoliko evidenciju kao i do sada vode udruženja jer utvrđuju status
Član 79 Nepotrebno ukoliko evidenciju kao i do sada vode udruženja jer utvrđuju status

Plaćanje doprinosa
Članovi 80, 81 i 82 moraju biti preformulisani u smislu objedinjenog obezbeđivanja plaćanja iz Budžeta republičkog Ministarstva kulture za sve kategorije samostalnih umetnika i pod uslovima i postupku koji su predviđeni u Minimumu zahteva iz 2005.
Član 87. Neophodno je preciziranje i pojašnjenje ove mere u smislu povezivanja sa uredbom o Nacionalnim penzijama i ulogom umetničkih udruženja u komisiji.
Član 94 .Finansiranje materijalnih troškova
Posle ustanova kulture dodati reprezentativna udruženja


PRILOZI

PRILOG 1
Minimum zahteva KO iz 2005.
1. Nacionalni savet (parlament, strultura, predlagači, polovina se bira svake dve godine)
2. Umetnička udruženja od javnog interesa ( status, ciljevi, status samostalnog umetnika, finansiranje)
3. Doprinosi samostalnih umetnika (plaćanje na republičkom nivou, uslovi i postupak)


(dokument 2)
Predlozi i primedbe KO

(dokument 3)
Uredba o nacionalnim penzijama
( prilog 4 )
Predlozi i primedbe Koordinacionog odbora
i šta u njima nije dobro

Bilo bi poželjno da predstavnici ministarstva, u cilju dostupnosti informacija od javnog značaju, obrazlože na koji se način odvijala procedura priprema teksta Nacrta i ko je učestvovao u radu radne grupe, kao i ko će doneti odluku o konačnoj verziji teksta, posle okončanja javne rasprave.



Inicijativni odbor članova ULUS-a za izmenu i dopunu Nacrta Zakona o kulturi
Predrag Kočović
Dragan Kićović
Aleksandra Vasović
Anica Vučetić
Vlada Ristivojević
DobdicaKamperelić
Mira Denkov
Nina Todorović
Dragoslav Krnajski

VAŽNE INFORMACIJE!!!

(26.09.2007.)

U ponedeljak 24.09.2007. g. su na sajtu Ministarstva kulture RS objavljene važne informacije u vezi sa Zakonom o kulturi, statusom samostalnih umetnika i ostalim važnim pitanjima.

Web adresa :
http://www.kultura.sr.gov.yu/vesti/070848_Program_javne_rasprave.html

Potrebno je podneti primedbe i sugestije na Nacrt zakona o kulturi.
Rok je do 24.10.2007.g. kada se završava javna rasprava.

Molim članove našeg udruženja (sve relevantne subjekte, kao i zainteresovane pojedince, koji su u toj materiji), da pravovremeno obaveste članstvo ukoliko imaju važne informacije i sugestije u vezi sa Novim zakonom o kulturi i sa rešavanjem položaja i statusa umetnika i samostalnih umetnika.

Glavna tema sledećeg sastanka sekcije biće primedbe i sugestije Nacrta zakona o kulturi i rešavanje položaja i statusa umetnika i samostalnih umetnika.
Sledeći sastanak je u petak 05.10.2007.g. u 18h.

Aleksandra Vasović

Web adresa :
http://www.kultura.sr.gov.yu/vesti/070848_Program_javne_rasprave.html

NA OVOJ ADRESI SU I OSTALI VAŽNI LINKOVI I INFORMACIJE

---------------------------------------------------------------------------------------------------------

PROGRAM JAVNE RASPRAVE
O NACRTU ZAKONA O KULTURI

U postupku pripreme zakona kojim se uređuje opšti interes u oblasti kulture i način njegovog ostvarivanja, obavljanje delatnosti u oblasti kulture, obaveze i odgovornosti državne uprave, autonomnih pokrajina i jedinica lokalne samouprave u oblasti kulture, kao i uslovi za rad i delovanje svih učesnika u procesima kulturne komunikacije, Ministarstvo kulture sprovodi javnu raspravu o Nacrtu zakona o kulturi;
Primedbe, predlozi i sugestije dostavljaju se Ministarstvu kulture na e-mail: zakonokulturi@min-cul.sr.gov.yu, ili poštom, na adresu Ministarstvo kulture, Sekretarijat , Vlajkovićeva broj 3, 11000 Beograd, sa naznakom «Za  Zakon o kulturi»;
Program rada okruglih stolova i lista učesnika biće utvrđeni u saglasnosti sa ministrom kulture, Vojislavom Brajovićem.
Raspored okruglih stolova biće blagovremeno objavljen putem sredstava javnog informisanja.
Javna rasprava o Nacrtu zakona o kulturi sprovodi se u periodu od   24.09.2007.  do  24.10.2007. godine.

Po okončanju javne rasprave, Ministarstvo kulture sačiniće izveštaj o održanoj javnoj raspravi i po sumiranju rezultata javne rasprave,  dostaviće ga Odboru za javne službe i Vladi.

TEKST NACRTA ZAKONA: http://www.kultura.sr.gov.yu/vesti/070848_Nacrt_zakona.html

(05.09.2007.)

Sastanak slikarske sekcije biće održan u petak 7. septembra 2007 u 18h.
Važna informacija je da se sve više pojačava trend da se na sastancima sekcije u sve većem i većem broju okupljaju dobronamerni, konstruktivni ljudi koji žele da se informišu o pitanjima koja se tiču njihovog statusa, rada, ili žele da lično učestvuju u aktivnostima koje se tiču tih pitanja.
Na prethodnim sastancima razgovaralo se o tome da treba razmisliti o idejama i inicijativama koje mogu da se realizuju u okviru sekcije, a to su: nove izložbe, možda da se ustanove neke nagrade, zatim da se organizuju seminari, radionice i drugi edukativni sadržaji... Pre nego što se inicijative i predlozi formulišu, potrebno je da se prilikom razrade ideje ispitaju, istraže i razmotre svi aspekti, da se proveri da li možda već postoje slične ili srodne inicijative itd. Takođe nije loše razmisliti o timu (od na pr. 3 člana) koji bi se bavio pripremom i eventualnom realizacijom ideje. Najoptimalnije je da predlagači svoju ideju prezentuju u pisanoj formi. Može predlog i da se ostavi u fasciklu slikarske sekcije i objavi na forumu na sajtu ULUS-a kako bi se članstvo upoznalo sa njegovim sadržajem. (Na forum se ulazi pomoću korisničkog imena i lozinke koji su članovi ranije dobili, a detalje o ovome svakako najbolje zna web master: ulus3@verat.net ). Ukoliko se na sastanku sekcije glasanjem usvoji predlog, on se dalje prosledjuje Upravnom odboru da o njemu odlučuje. Umetnici svoje predloge mogu da upućuju i direktno Upravnom odboru pisanim putem preko sekretarijata ULUS-a i traže od upravnog odbora da donese odluku t.j. da glasa u vezi sa predlogom ( a ne da se na sednici UO samo neobavezno razgovara o predlogu). U svakom slučaju, korisno je da podnosioci predloga prisustvuju sednici Upravnog odbora na kojoj će se o dotičnom predlogu razmatrati i da lično obrazlože svoj predlog.
Od marta 2007. g. Slikarska sekcija je Upravnom odboru predala nekoliko svojih zvaničnih predloga koji su glasanjem usvojeni na sastancima sekcije. Evo šta se dešavalo (ili se još uvek dešava u vezi sa tim), a može se detaljnije pogledati u zapisnicima sa sednica Upravnog odbora koji se nalaze u sekretarijatu ULUS-a:

• Goran Ostojić je predložio i sekcija usvojila predlog da se oformi fond solidarnosti ili da se reaktivira fond „Nadežda Petrović“. U vezi sa fondom je razgovarano na Upravnom odboru i formirana je Radna grupa za pripremu detaljnog predloga za osnivanje Fonda Nadežda Petrović, za pomoć članovima ULUS-a. Radna grupa će raditi u sledećem sastavu: Goran Ostojić, Slobodanka Rakić Šefer i Lazar Dimitrijević.
• Takođe, Goran Ostojić je predložio i sekcija usvojila predlog da se terase i letnja bašta Paviljona „Cvijeta Zuzorić“ obogate kulturnim sadržajima kao što su likovni performansi, koncerti, književne večeri, da se, ukoliko je to moguće, ova manifestacija uključi u program BELEF-a... Na ovaj predlog se nadovezao i predlog grupe umetnika iz različitih sekcija da se raspise konkurs za izvođenje umetničkih performansa već tokom leta 2007. Ovaj predlog je Upravni odbor prosledio Umetničkom savetu koji je odlučio da se u narednom periodu ovo detaljnije razradi jer je previše kratak rok da se realizuju kvalitetni umetnički radovi u periodu leta 2007.
• Slikarska sekcija je jednoglasno usvojila i predlog Vesne Marković da se izmeni tačka Statuta koja se odnosi na kvorum sekcija i da se ukine kvorum za sastanke slikarske sekcije. Na jednoj od sednica Upravnog odbora, ona je dodatno pojasnila da se tim pitanjem zapravo bavi Statutarna komisija i  da ce biti pokrenuta inicijativa za izradu Nacrta Statuta.
• Slikarska sekcija je velikom većinom glasova Upravnom odboru podnela i predlog Predraga Kočovića da se u Koordinacioni odbor ponovo uključi Dragoslav Krnajski na još minimum 1 godinu.

Podsećam da je na samom početku mandata novog saziva Upravnog odbora (proleće 2007),  jedna od prvih odluka bila da se Dragoslav Krnajski smeni t.j. isključi iz sastava Koordinacionog odbora i to, moglo bi se reći, bez ikakve prethodne objektivne analize (barem o toj nužno potrebnoj objektivnoj analizi ne postoji nikakav, nužno potreban, pisani trag). Dragoslava Krnajskog su nasledile kolege (tačnije 2 koleginice: Vesna Marković, Leposava Milošević- Sibinović i 1 kolega: Saša Pančić) koji nisu imali nikakvog prethodnog iskustva u radu Koordinacionog odbora. Pošto je faktički D. Krnajski u okviru Koordinacionog odbora bio nosilac jedne aktivnosti koja je izuzetno važna za status samostalnih umetnika i to tokom dužeg vremenskog perioda, ovakva odluka Upravnog odbora da on bude smenjen, na takav način i tako brzo,  je izazvala burne reakcije članova udruženja. Naime, sličan predlog predligu slikarske sekcije je imala i sekcija proširenih medija, a grupa umetnika je prikupila više od 100 potpisa članova ULUS-a da se odluka Upravnog odbora izmeni i D. Krnajski ponovo uključi u rad koordinacionog odbora.
Nakon što je o ovome razgovarano na nekoliko sednica Upravnog odbora, predlog slikarske sekcije, sekcije proširenih medija i više od 100 članova ULUS-a je ipak odbijen.
Grupa umetnika koja predstavlja više od 100 članova ULUS-a je nastavila da traži način da se ovaj problem ipak reši na pozitivan način.
Ja sam ispred slikarske sekcije prisustvovala sednicama Upravnog odbora o kojima se razgovaralo i odlučivalo o predlozima sekcije. U vezi sa ovim predlogom slikarske sekcije (kao i sekcije proširenih medija i predloga velikog broja članova) na tim sednicama sam primetila neke stvari i smatram da sam dužna da obavestim članstvo o tome. Jedan deo članova Upravnog odbora se zaista trudio da u vezi sa ovim pitanjem reaguje smireno, pažljivo, razumno i u interesu članstva. Na žalost, postoji i deo članova Upravnog odbora koji se ponašao i radio neadekvatno. Na pr. kada se glasa za izbor u organe i tela ULUS-a važne su sekcije, jer sekcije predlažu kandidate za navedena tela, a ljudima imponuje kada za njih na Skupštini glasa oko 100 članova ULUS-a. Međutim, kada sekcije ili više od 100 članova ULUS-a sa punim pravom žele da vrše kontrolu rada svojih kolega za koje su glasali na izborima, kada žele da se njihovi predlozi i mišljenja uvažavaju i realizuju, onda se primenjuje suprotan princip: sekcije su, u stvari, nepotrebne, a glasovi više od 100 članova ULUS-a ovaj put ne imponuju, već deluju čak dosadno, agresivno, uvredljivo.
Nadam se da ovakve izuzetno opasne pojave ne mogu da budu dugog veka, a o roku trajanja takvih pojava odlučuje se i na sastancima sekcija.

(06.05.2007.)

Sledeći sastanak je 1. juna 2007. u 18h.

Redovni sastanci sekcije održavaju se svakog prvog petka u mesecu sa početkom u 18h).

Informacije u vezi sa sekcijom nalaze se u fascikli sekcije, a mogu se pogledati i na zvaničnom sajtu ULUS-a, ima link na glavnoj strani.

(05.03.2007.)

Sastanak slikarske sekcije biće održan u 18h u petak 6. aprila 2007. g. u prostorijama ULUS-a.

Redovni sastanci sekcije održavaju se svakog prvog petka u mesecu sa početkom u 18h u prostorijama ULUS-a.

Informacije u vezi sa sekcijom mogu se pogledati na zvaničnom sajtu ULUS-a.

Kompletan tekst Statuta ULUS-a nalazi se na zvaničnom sajtu ULUS-a na adresi :

http://www.ulus.org.yu/Poslovanje/statut.htm

ekst Statuta se može pogledati i u prostorijama ULUS-a.

(19.02.2007.)

Sastanak slikarske sekcije na kome će se izvršiti izbor kandidata koje slikarska sekcija predlaže za dopunske izbore održaće se 1.3.2007.g. sa početkom u 16h u prostorijama ULUS-a.
 
Slikarska sekcija treba da predlozi po 2 kandidata za Umetnički savet i Nadzorni odbor.
 
Zainteresovani članovi slikarske sekcije treba da podnesu svoje prijave sa umetničkom biografijom, podatcima o školovanju, konceptom svog angazovanja i svojom fotografijom  u sekretarijat ULUS-a do 1.3.2007. u 15h.
 
Važna napomena: u skladu sa propozicijama i odlukom Skupštine ULUS-a od 3.2.2007.g. članovi sekcije koji su vec  dva uzastopna mandata angažovani u organima i telima ULUS-a ne mogu se kandidovati za ove izbore.

(12.02.2007.)

Vanredni sastanak slikarske sekcije biće održan u petak, 16.02.2007.g. u 18h u prostorijama ULUS-a.

Redovni sastanci sekcije održavaju se svakog prvog petka u mesecu sa početkom u 18h u prostorijama ULUS-a.

Odbor slikarske sekcije ULUS-a:

Aleksandra Vasović, predsednik
Nenad Stanković, zamenik predsednika
Marija Knežević
Nenad Vučković
Predrag Lojanica

SASTANCI SLIKARSKE SEKCIJE
16. februara u 18 sati i 01. marta u 16 sati (kandidature za Skupštinu ULUS-a koja će biti održana 03. marta u 12 sati).

Predsednik Odbora Slikarske sekcije
Aleksandra Vasović

(23.01.2007.)

- Slikarska sekcija - sastanak u sredu 31.01.2007. u 16 časova.

Članovi Slikarske sekcije mogu predavati svoje predloge kandidata u Sekretarijatu ULUS-a 29. i 30. januara 2007. od 10 – 15 časova. Na sastanku sekcije tajno će se glasati o predloženim kandidatima za organe i tela.