Beogradski Bijenale crteža i male plastike ustanovljen je kao "manifestacija reprezentativnog tipa koja treba da predstavi najznačajnija ostvarenja i pojave u ovim likovnim oblastima". Tako i ovaj, šesti po redu, Bijenale opravdava razlog svog postojanja odražavajući u velikoj meri najnovija kretanja u okviru pomenutih disciplina - uz činjenicu da ni na jednoj sličnoj izložbi nije moguće dati do kraja realan i sveobuhvatan pregled. Medju izabranim i radovima donetim po pozivu zastupljena su dela autora različitih generacija - od doajena naše savremene umetnosti, preko onih stvaralaca koji su se već uspešno potvrdili utemeljenim i karakterističnim likovnim poetikama, do najmladjih, tek u početnim fazama umetničkog dokazivanja. Isto tako prisutno je i obilje raznorodnih estetskih pristupa, medju kojima su i nastojanja da se maštovitim dosetkama prošire mogućnosti crtačkog i vajarskog izraza. Ovo, naravno, predstavlja odraz izazova nametnutih različitim stvaralačkim tokovima koji su dominirali svetskom i našom likovnom scenom minulih decenija, i još uvek traju. Oni su doneli mnoge privlačne novine, ali i opasnost da se zanemarivanjem i poricanjem vrednosti nasledja i nihilistički prezrivim odbacivanjem svega što je smatrano tradicionalnim i klasičnim (u šta spada i mukotrpno savladavanje tajni veštine kao bitnog elementa likovnog stvaralaštva), ne formiraju dovoljno čvrsti temelji na kojima mogu uspešno da se materijalizuju ideje oblikovane umetnikovom kreativnom imaginacijom, upečatljivo obeležene njegovom posebnošću. Sve nove i revolucionarne pojave nužno moraju u nekom trenutku da zgasnu, pa se onda obično - kako je to jednom prilikom kazao slikar Uroš Predić - moda u večitoj žudnji za novim vrati opet starom.

Iako je crtež postao samostalna disciplina oslobodjena funkcija vezanih za proces nastajanja dela čije je krajnje ishodište u nekom drugom mediju, on se ne može posmatrati izdvojeno od aktuelnih stremljenja u slikarstvu i grafici, jer je tematski ili stilski u velikoj meri obeležen stvaralačkim sadržajima onih oblasti kojima se autori prevashodno bave, pružajući uvid u njihova sadašnja interesovanja i način razmišljanja - što važi i za malu plastiku, koja govori o jednom segmentu savremene skulpture. Ova izložba svojom raznovrsnošću koju čini bogatstvo likovnih usmerenja - od različitih pristupa istraživanjima u okviru mimetičkog odnosa prema stvarnosti (radovi okrenuti tradiciji, zatim oni obeleženi elementima ekspresionizma, inspirisani širokim mogućnostima što ih je tokom osamdesetih godina ponudila umetnost postmoderne, itd.) do apstrakcije, ostvarenih načinima koji se kreću od asketskog redukovanja oblika do dionizijske zasićenosti - svedoči o stvaralačkoj slobodi, snažnim individualnostima i širokim mogućnostima neprekidnog obogaćivanja likovnog izraza. Ona govori o sadašnjem trenutku crtačke umetnosti i male plastike, ali takodje i o heterogenosti naše svekolike likovne scene.

Vera Grujić