...
Upravo ta opčinjenost svetlom nagnala ga je u noć i, duboku tamu je izabrao kao podlogu na kojoj će iskriti, na rubu golemog kosmosa - nada u drugu obalu, stepenište koje vodi u beskonačnost ili dolazi odande, gde će se čuti rekvijem, gde je dom jahača svetlosti...

Nema radosti, nema puke zabave za oči, napušten je mlaki kič s početka: isto je stepenište ali to nisu neke romantične zemunske stepenice zarđalog gelendera, sad on otkriva stepenište koje spušta kosmičko svetlo do zemlje, do vode - i pali vatre jahača, intonira zvezdane horove.

On se odvojio od likovnosti slike i onih utisaka što ih je moć slikarstva utisnula u nas. Njegova fotografija ne asocira na takozvane umetničke fotografije koje liče na reprodukcije i od umetnosti imaju u sebi koliko i sama reprodukcija. One žive svoj autohton život.

Savo Popović (iz teksta kataloga)