Rad Evgenije Demnievske bavi se istraživanjem jednog od pojmova u likovnom stvaralaštvu u kome nam se pokazuje vidljivi svet. Ona čini napor da normu tog pojma iskaže vizuelnim jezikom slikarstva tako da gledalac treba da vidi (kao u nekoj vrsti obrnute, izokrenute slike), taj prostor u kome se određuje entitet/identitet stvari. Od stepena uspešnosti tog nastojanja zavisi mogućnost intelektualne refleksije i uosećavanja kod posmatrača direktnim obraćanjem njegovom oku, njegovom raciju i njegovom iskustvu posmatranja sveta. Autorka kaže: Za mene jeste važna tačnost u određivanju tog prostora, jer smatram da je to baza za komunikativnost radova sa publikom.
I još jedno pitanje se ovde pojavljuje kao bitno: da li ono što je (ne)vidljivo je istovremeno i (ne)izrecivo u diskursu o vizuelnim umetnostima? Ključni stav je sama autorka postavila: Moja glavna preokupacija nije predstavljanje (bilo čega vidljivog) već traženje onog prostora u kome nam se vidljivo pokazuje. Pokušala sam da slikarskim gestom zabeležim ono što oko, preko pogleda, razume. A da li je to što se razume, zapravo paradoks vizuelnog koji preko percepcije utiče na mentalni osećaj? Demnievska ističe kako linija u njenim radovima sadrži paradoks, zbog toga sto je duplikatna, s jedne strane se otvara prema spolja, deo koji nam je vidljiv, a s druge strane se otvara prema unutra (onoga što gledamo) i na taj način čini daje vidljivi svet prisutan i preko onog nama nevidljivog dela, odsutnog. Linijom se u njenim radovima, ambijentalno postavljenim u dimenzijama zatvorene životno-radno-izlagačke prostorije, zapravo stvara jedna vrsta zakrivljenog (sferičnog) prostora koji otvara procep u gledanju i viđenju, i taj procep izazvan kreativnom voljom autorke, upravo tom linijom-sferom kojom se ona bavi u svojim radovima, izaziva sumnju u dalju opravdanost bilo kakavih modernističkih utopija koje su prerasle u svojevrsne dogmatizme.
Ona - linija-sfera, i prostor koji ona, kao paradoks viđenja stvara, je element dinamizma njenog rada. On (prostor) postaje aktivni trenutak iluzivne vizuelne plastičke predstave. Ta sugestivnost načina upotrebe jednog likovnog elementa (linije) da bi se stvorila iluzivnost neke vizuelne plastičke predstave (prostora) glavni je metod, ali i cilj ovih radova Evgenije Demnievske.
Koliko smo spremni da u toj igri zavođenja pogleda učestvujemo, ili da umetniku poverujemo, ne zavisi od naše racionalne volje niti od stepena izoštrenosti vlastitog vizuelnog senzibiliteta, već ponajpre od spremnosti da se, poput same autorke, u njenoj raspravi o modernim utopijama, sada, na početku novog stoleća, konačno oslobodimo tih poslednjih ostataka stvaralačkih dogmatizma u umetnosti prošlog veka. Deziluzionizovanje naših odavno uvreženih predstava o pojmovima, sredstvima i ciljevima moderne umetnosti je na delu u stvaralaštvu umetnika koji su pre drugih osetili potrebu da ih podvrgnu temeljnoj sumnji.
Radovi sa ove izložbe Evgenije Demnievske o tome govore, sa tim smo suočeni ovom prilikom.

Jovan Despotović