BIOGRAFIJA:

Danica Masniković rođena je 21. maja 1941. godine u Brnu - Republika Češka, gde je završila Višu umetničku školu. Diplomirala je 1965. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, odsek grafike, u klasi profesora Boška Karanovića. Postdiplomske studije na istom fakultetu završila 1967. godine. Član je ULUS-a. Dobitnik je mnogobrojnih uglednih nagrada, između ostalih, i Velikog pečata Grafičkog kolektiva (1967.), nagrade 3. trijenala savremenog jugoslovenskog crteža (1969), nagradu izložbe (1986.), nagradu za figurativni akvarel (1999.) i mnoge druge. Slike, grafike i crteže izlagala na preko 200 samostalnih i kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Bavi se crtežom, akvarelom, slikom i grafikom.

Dela Danice Masniković se nalaze u kolekcijama Narodnog muzeja Beograda, Muzeja savremene umetnosti u Beogradu, Muzeja grada Beograda, Narodnog muzeja Kragujevac, Narodnog muzeja Sremske Mitrovice... Platna ove umetnice krase mnoge prostore značajnih zdanja, kao što su , Radio-televizija Srbije, Hotel u Beogradu, , NIS , Fondacija , Institut , kao i mnoge druge privatne kolekcije.

Živi i radi kao slobodan umetnik.

Danica Masniković
Atelje: 011/289-3711
Borivoja Stevanovića 53
Beograd

e-mail: artmas@eunet.yu

www.danicamasnikovic.co.yu

NA KRAJU POČETKA

Slikarstvo je za mene nemo pesništvo, " zvučna " poezija, eho
muzike, isto kao što je i pesništvo - slikarstvo koje govori. To
je probuđeni život. Materija je svuda oko nas, ona nam se nudi,
nameće, ali najteže ju je ukrotiti.
Slikam očima ljubavi i slikajući, ostvarujem čaroliju
duševnosti. Dugačak je i uzvišen taj put od oka, preko ruke,
do kičice. To je put kojim ja hodim, poneta mirisima zemlje i
boja, tom nedokučenom magijom alhemije. Najlepša je slika
za mene ona koja uspe da oživi etičku vrednost prirode i njen
duh. Jer, ni u svojim najlepšim snovima čovek nije mogao da
smisli nešto lepše od prirode. Ona je okružena tajnama. Ako
dosegnem samo krajičak te harmonije između ljudskog bića i
prirode, njen sklad vrlina, smatraću da sam u životu dovoljno
postigla. Koja je to moć koja me u potpunosti obuzima da se
klanjam toj Gospodarici ? Priroda je promenljiv oblak koji je
uvek isti i nikada nije isti. Promenljiva je i varljiva, nedokučiva
i neuhvatljiva, a stalno prisutna i neizbežna. Niko je ne može
savladati, orobiti, dresirati, pa čak ni jedan kist. Na kraju sve,
ipak, pada u njeno krilo.
Taj čarobni nepatvoreni svet me i dalje inspiriše. Sa mislima
o njemu ležem, sa njim se budim, on je moj gonič i smiraj,
uzrok moje pomahnitalosti i nezaustavljive energije, ali i
tihe usnulosti i snoviđenja. Jedino čovek može da naruši tu
harmoniju i da, uništavajući prirodu, zapravo uništava sebe.

Danica Masniković