"Kada posmatram neko delo Anri Kartije-Bresona, najpre sam zapanjen da su situacije tako snažne, višeslojne i višeznačne uopšte mogle da se zgode. Čini mi se da upravo ono seže dalje od onoga što realnost, da kažemo, želi da nam odobri. Ipak, takodje znam da božanska prikazanja ovoga pesnika sijaju na horizontu koji nam je svima zajednički, te se osećam ohrabren i vođen, a to je i najveći doprinos koji umetnička dela mogu da nam pruže."

Iv Bonfua

Biografija

Anri Kartije-Breson je rođen 22. avgusta 1908. u mestu Šantelu, u departmanu Sen e Marn, Posle završene srednje škole pokazuje veliko interesovanje za likovnu umetnost, između ostalih i za nadrealizam. Studira slikarstvo kod Andrea Lota tokom 1927. i 1928. godine. Ta strast ga vodi do Kembridža gde studira slikarstvo i književnost.

Godine 1931. počinje da fotografiše i kreće u istraživanje sveta. Fasciniraju ga Indija, Kina , Sovjetski Savez, Afrika...Sledeće godine ima svoju prvu izložbu fotografija u Njujorku, odakle odlazi za Meksiko gde ostaje godinu dana. Od 1936. do 1939. radi na filmu kao drugi asistent reditelja Žana Renoara.

Zatočen 1940, iz zatvora beži februara 1943. godine. Vraća se fotografiji i pravi veliki broj portreta umetnika. Kasnije će napraviti i dokument o povratku zatvorenika i deportovanih, kao i o oslobođenju Pariza, avgusta 1944. Godine 1946, vraća se u Ameriku.

Uz pomoć svoje čuvene Lajke, Anri Kartije-Breson, poput nadrealista s kojima se druži, koristi mehanizam automatskog pisanja primenjenog na svet slike: "Fotografisati, kaže on, znači istovremeno nišaniti i glavom i okom i srcem. Fotografija je način života." Njegovo delo svoj najveći kvalitet izvlači iz vidljive banalnosti u kojoj otkriva aspekte i dimenzije univerzalnog.