Beogradski bijenale crteža i male plastike, sada već tradicionalna manifestacija, ove godine održava se po sedmi put. Z proteklih petnaest godina, koje su svojim bremenom mnoge kulturne smotre na izvesni period potisnule (neke čak i istisnule) iz javnog života, Bijenale ne samo da je opstalo i zadržalo svoj kontinuitet, već je na ovim prostorima postalo jedna od najznačajnijih referentnih izložbi savremene umetničke prakse. Jedinstvena po svojoj koncepciji, a samim tim, i po onome što kao takva prezentuje, ova likovna smotra upravo deluje svojom koncentrisanošću na crtež i malu plastiku kroz koje se reflektuju mnoga previranja u likovnoj umetnosti. O tome svedoče i izloženi radovi, koji nam daju priliku da na jednom mestu vidimo koncepcijski različito tretirane kompozicije, kroz koje se može pratiti heterogena slika savremenih umetničkih strujanja kod nas.

Za razliku od nekih izložbi, koje suusled forsiranja određenih tendencija u umetnosti postale isključive, Beogradski bijenale crteža i male plastike je u okviru disciplina kojima je posvećen, zadržao svoju otvorenost za pluralizam umetničkih tendencija. Varijacije mišljenja i njihove protivurečnosti, pre svega se mogu pratiti kroz negovanje odnosno odbacivanje tradicionalnog pristupa umetničkom delu. Samim tim dolazido prihvatanja svega onoga što olikuje aktuelni trenutak umetnosti, i shodno tome, pomeranja nekada uspostavljenih granica u poimanju likovnih disciplina.

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da su se ranije izložbe crteža priređivale da bi se ukazalo na njegov odnos prema drugim likovnim disciplinama (prvenstveno slikarstvu i skulpturi), a ne da bi se istakla njegova specifičnost i značaj. Danas, crtež čestto preuzima korifej u umetnosti, inkorporirajući u svom biću, istovremeno, tradicionalan pristuplikovnoj problematici i novine koje nosi savremena umetnost. Pored linearnih crteža, minucioznog tretiranja površina, složene igre poteza i crno belih konfrontacija, metode izražavanja ovog medija su obogaćene bojom, često i raznovrsnim materijalima, i isto takvim postupcima, što stvara spektar različitih vidova likovnosti.

Različita interesovanja, a smim tim i rezultati koji su postignuti, mogu se pratiti i u domenu male plastike.Uobličeni prema svojim zamislima i vizijama, ovi statičko-ritmički likovni sklopovi istovremeno su i neiscrpna riznica emocija svakog od autora. Nezavisno od materijala i forme u kojem je ideja dobila svoje konačno otelotvorenje naglašena je dimenzija dramatičnosti. Pojačana polihromnošću, kao i izvesnim plastičnim intervencijama, ona ukazuje na brojne mogućnosti izraza koje mala plastika kao takva ima. Određene reminiscencije na druge likovne discipline, u maloj plastici, baš kao i u crtežu, ovim radovima daju kvalitet više, što ih čini pravim reprezentima vremena u kome nastaju.

Sve to, Beogradski bijenale crteža i male plastike, čini ne samo sastavnim delom našeg likovnog života,već ga i klasifikuje kao važnu komponentu savremene umetnosti na ovim prostorima, čiji će značaj vreme tek potvrditi.

Olivera Vukotić

Na bijenalu su dodeljene dve nagrade: za crtež Nebojši Stojkoviću i za malu plastiku Isaku Aslaniju, koje je dodelio žiri u sastavu: Jovan Despotović, Savo Peković, Olivera Vukotić, Nikola Šindik i Goran Desančić.
Na izložbi su dodeljene i otkupne nagrade Željki Momirov, Srđanu Radojkoviću i Branku Rakoviću.